Адвокатска комора Србије добиће новог председника

После оставке Јасмине Милутиновић на функцију председника Адвокатске коморе Србије (АКС), замењиваће је др Вељко Делибашић, који је потпредседник АКС, а избори за новог првог човека српске адвокатуре очекују се на јесен.

Како сазнајемо, чланови Управног одбора АКС одржаће седницу у септембру, када ће одлучивати о расписивању избора за новог председника коморе. Према Статуту АКС, до тада ће председника замењивати садашњи потпредседник. Статут предвиђа да у оваквој ситуацији избори буду расписани у најкраћем могућем року.

Разлози оставке нису познати, а Јасмина Милутиновић није била доступна за изјаву. Како нам је речено у АКС, то је лични чин и досадашња председница коморе нема обавезу да јавности образлаже због чега је поднела оставку. Била је на челу АКС од септембра 2021. Пре тога, од 2017. године, била је потпредседница коморе и дугогодишњи је предавач на Адвокатској академији.

Адвокатуром се бави од 1983, када је уписана у именик адвоката у Чачку, а у три мандата, од 2006. до 2017, била је и председница Адвокатске коморе Чачка. Током 2002. године радила је као шеф кабинета председника Народне скупштине Србије.

Неопозиву оставку на функцију председнице АКС поднела је крајем јула, а непосредно пре тога јавно се супротставила договору челних људи Републичког геодетског завода (РГЗ) и Коморе јавних извршитеља, према коме би јавни извршитељи пружали правну помоћ власницима неукњижених некретнина – у прикупљању документације неопходне за упис у катастар. Таква могућност најављена је у оквиру измeна Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО).

После саопштења у коме се оштро супротставила овом предлогу, указујући да правну помоћ грађанима пружа адвокатура, а одлуке у споровима доносе судови, неколико дана касније ипак је био постигнут договор АКС са Комором јавних извршитеља. Тада је договорено да се почетком августа одржи састанак представника обе коморе и пронађу начини да равноправно учествују у припреми измена ЗИО.

За сада није познато да ли разлог оставке треба тражити у изменама овог закона и проблемима непотпуне документације приликом уписа у катастар. Поставило се питање да ли јавни извршитељи могу бити надлежни да утврђују веродостојност документације и пруже правну помоћ у поступку уписа права својине – ако се зна да правну помоћ пружа адвокатура, а да одлуке у оваквим случајевима доносе судови.

Јасмина Милутиновић је средином јула, у изјави за „Политику”, рекла да у РГЗ-у постоји више хиљада нерешених предмета и поставила питање да ли катастар има довољно правника који могу да их реше. РГЗ је такође објавио саопштење за јавност, у којем је оштрим речима нападнута управо председница АКС.