Приватна ризница старих српских књига

Параћин – Миладин Милосављевић, учитељ у пензији из Превешта код Рековца, сакупља старе књиге, часописе, разгледнице и папирнати и метални новац Југославије и Србије. Поседује и фонд од 1.000 књига, међу којима је 55 старих српских књига, 2.000 првих бројева разних часописа и антиквитете из других области.

– Највише ме интересују књиге штампане пре 1867, тј. пре усвајања Вуковог правописа. Краљевачка библиотека, на пример, има више од 200.000 наслова, али само 18 старих. Волим да пронађем и оне које су штампане касније, у малом тиражу, па спадају у ретке српске књиге, као што су и издања штампана од 1912. до 1918. или од 1941. до 1945 – наводи за наш лист Милосављевић.

„Наук христијански“ фра Матије Дивковића, штампан 1611. године, књига је коју на просторима некадашње Југославије једино Милосављевић поседује. Део ове књиге, стотину од 410 листова, има Народна библиотека у Београду, а Милосављевић поседује комплетан примерак.

– Један човек из иностранства ми је за њу у почетку тражио четвороцифрен износ у еврима. Шест месеци сам преговарао с њим, уз сталну бојазан да ће је у међувремену купити неко други. На срећу, нашао сам заједнички језик с продавцем и успео да обогатим своју збирку – каже Милосављевић, који не воли да говори ни о томе колико је нешто платио, нити, пак, колико се намучио да би добио жељени наслов.

Он има и „Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског, који се сматра најређом књигом на српском језику, јер је штампана у само 75 примерака. Има и ретка издања дела Вука Караџића, попут „Писменице“ из 1814. и „Буквара” из 1827. године.

– Сан сваког библиофила је да има „Свето писмо“, које је штампао Јохан Гутенберг 1448. године, али је то немогуће добити, јер у свету постоји само 12 примерака. Тачно се зна код кога се сваки од њих налази. Али, бар имам примерак „Светог писма“ које је Вук Караџић превео 1847. године. Од неколико библиофилских издања Иве Андрића имам 199. примерак „Проклете авлије“, штампане у 200 примерака. Чувам и његов „Екс понто“ из 1918. године, са посветом коју је наш нобеловац исписао једном свом пријатељу. Вредност такве књиге је још већа – с поносом каже Милосављевић.

Поред старих српских књига, он чува и издања на страним језицима, попут „Путовања у Далмацију“ Алберта Фортиса из 1776. године, као и прву српску читанку на немачком језику Јосифа Шафарика, штампану 1835. године. Што се тиче часописа, Милосављевић каже да је веома тешко доћи до примерака са бројем један, али је ипак успео да набави готово сва премијерна „Политикина“ издања.