Privatna riznica starih srpskih knjiga

Paraćin – Miladin Milosavljević, učitelj u penziji iz Prevešta kod Rekovca, sakuplja stare knjige, časopise, razglednice i papirnati i metalni novac Jugoslavije i Srbije. Poseduje i fond od 1.000 knjiga, među kojima je 55 starih srpskih knjiga, 2.000 prvih brojeva raznih časopisa i antikvitete iz drugih oblasti.

– Najviše me interesuju knjige štampane pre 1867, tj. pre usvajanja Vukovog pravopisa. Kraljevačka biblioteka, na primer, ima više od 200.000 naslova, ali samo 18 starih. Volim da pronađem i one koje su štampane kasnije, u malom tiražu, pa spadaju u retke srpske knjige, kao što su i izdanja štampana od 1912. do 1918. ili od 1941. do 1945 – navodi za naš list Milosavljević.

„Nauk hristijanski“ fra Matije Divkovića, štampan 1611. godine, knjiga je koju na prostorima nekadašnje Jugoslavije jedino Milosavljević poseduje. Deo ove knjige, stotinu od 410 listova, ima Narodna biblioteka u Beogradu, a Milosavljević poseduje kompletan primerak.

– Jedan čovek iz inostranstva mi je za nju u početku tražio četvorocifren iznos u evrima. Šest meseci sam pregovarao s njim, uz stalnu bojazan da će je u međuvremenu kupiti neko drugi. Na sreću, našao sam zajednički jezik s prodavcem i uspeo da obogatim svoju zbirku – kaže Milosavljević, koji ne voli da govori ni o tome koliko je nešto platio, niti, pak, koliko se namučio da bi dobio željeni naslov.

On ima i „Lament nad Beogradom“ Miloša Crnjanskog, koji se smatra najređom knjigom na srpskom jeziku, jer je štampana u samo 75 primeraka. Ima i retka izdanja dela Vuka Karadžića, poput „Pismenice“ iz 1814. i „Bukvara” iz 1827. godine.

– San svakog bibliofila je da ima „Sveto pismo“, koje je štampao Johan Gutenberg 1448. godine, ali je to nemoguće dobiti, jer u svetu postoji samo 12 primeraka. Tačno se zna kod koga se svaki od njih nalazi. Ali, bar imam primerak „Svetog pisma“ koje je Vuk Karadžić preveo 1847. godine. Od nekoliko bibliofilskih izdanja Ive Andrića imam 199. primerak „Proklete avlije“, štampane u 200 primeraka. Čuvam i njegov „Eks ponto“ iz 1918. godine, sa posvetom koju je naš nobelovac ispisao jednom svom prijatelju. Vrednost takve knjige je još veća – s ponosom kaže Milosavljević.

Pored starih srpskih knjiga, on čuva i izdanja na stranim jezicima, poput „Putovanja u Dalmaciju“ Alberta Fortisa iz 1776. godine, kao i prvu srpsku čitanku na nemačkom jeziku Josifa Šafarika, štampanu 1835. godine. Što se tiče časopisa, Milosavljević kaže da je veoma teško doći do primeraka sa brojem jedan, ali je ipak uspeo da nabavi gotovo sva premijerna „Politikina“ izdanja.