„Крсташки рат” у Келну

Фанатични противници ислама окончали су минулог викенда свој помпезно најављивани „антиисламистички конгрес” практично пре него што су га и почели: полиција је првом говорнику, једном италијанском посланику Европског парламента, упала усред речи и саопштила да се скуп, из разлога безбедности, прекида и – забрањује.

Десничарском популисти Марију Боргезеу, тако се звао говорник, остало је још само, пре него што су га полицајци стрпали у аутомобил и спасли од линча противника антиисламистичког конгреса, да патетично поручи да Европа никад неће бити исламска и да ће увек остати – хришћанска.

Толерантни Келн, милионски град у којем одавно, мирно и безбедно, живе бројни странци, међу којима је највише муслимана, предвођен градоначелником Фрицом Шрама, организовао је спонтано „фронт отпора” ксенофобичним учесницима скупа и однео овога пута победу која, према коментарима немачких медија, чини „част демократској Немачкој”.

Левичарима, ултралевичарима, зеленима и синдикалним активистима, који су чинили тај фронт, спремни да се и песницама обрачунају са радикалним ксенофобичарима, придружило се више популарних музичких група који су на простору између чувене келнске катедрале и главне железничке станице, одакле су протерани организатори и учесници антиисламистичког конгреса, одржали импресиван концерт.

Бежећи главом без обзира, организатори протестног скупа под паролом „Стоп исламу” покушали су да организују конференцију за новинаре на излетничком броду „Моби дик” који је, засут каменицама са обале, пловио Рајном.

Оптужујући градоначелника и полицију, вође „европског антиисламског фронта” – на позив покрета „За Келн” окупили су се десничари и неонацисти из Италије (Лига север) Белгије, Аустрије, а међу говорницима требало је да се појави и фамозни Француз Ле Пен – тврдиле су пред новинарима да је овога пута „тоталитаризам однео победу над слободом и демократијом” и да је „жалосна Немачка” у којој се, ето, забрањује слобода говора. Најавили су да ће се жалити суду и да неће бацити копље у трње.

Прва победа у потенцијалном „крсташком рату”, извојевана на улицама Келна, изазвала је помешана осећања у јавности: од нескривеног олакшања што се стало на пут „еврофашистима” до такође уочљиве забринутости: температура очигледно расте и може лако да букне, неким другим поводом и на другом месту.

А непосредан повод за покушај организованог излива искључивости и нетолеранције према муслиманима овога пута била је одлука да се у Келну отпочне са изградњом велике, највеће у Немачкој, џамије. Популисти, десничари и неонацисти покушавају да искористе негодовање грађана због тога, најављујући „крсташки рат” ширих, европских размера.

Варничења и напетости у градским четвртима Келна, Франкфурта, Минхена и Берлина, с великом, понегде претежном (Кројцберг, на пример, у Берлину, четврт коју одавно називају „Истанбулом”), очигледно расту и Немачка се полако опрашта са сном о мултикултурном друштву.

То је јуче, гостујући на конгресу аустријске Народњачке партије, у својству председнице Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) изричито потврдила и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Модел мултикултурног друштва је „одслужио”, констатовала је Меркелова, упозоравајући да је, уместо паралелних светова, време за пуну интеграцију странаца, а први услов за то је да они, и њихова деца, морају научити и познавати језик земље у којој живе.

У Немачкој је, иначе, од 1. септембра за сваког ко жели њено држављанство обавезно полагање спорног теста (у Берлин су, због тога, стигле критике и из Уједињених нација) који предвиђа, поред знања језика, основно познавање уставног система и начина живота ове земље.

Мирослав Стојановић