„Krstaški rat” u Kelnu

Fanatični protivnici islama okončali su minulog vikenda svoj pompezno najavljivani „antiislamistički kongres” praktično pre nego što su ga i počeli: policija je prvom govorniku, jednom italijanskom poslaniku Evropskog parlamenta, upala usred reči i saopštila da se skup, iz razloga bezbednosti, prekida i – zabranjuje.

Desničarskom populisti Mariju Borgezeu, tako se zvao govornik, ostalo je još samo, pre nego što su ga policajci strpali u automobil i spasli od linča protivnika antiislamističkog kongresa, da patetično poruči da Evropa nikad neće biti islamska i da će uvek ostati – hrišćanska.

Tolerantni Keln, milionski grad u kojem odavno, mirno i bezbedno, žive brojni stranci, među kojima je najviše muslimana, predvođen gradonačelnikom Fricom Šrama, organizovao je spontano „front otpora” ksenofobičnim učesnicima skupa i odneo ovoga puta pobedu koja, prema komentarima nemačkih medija, čini „čast demokratskoj Nemačkoj”.

Levičarima, ultralevičarima, zelenima i sindikalnim aktivistima, koji su činili taj front, spremni da se i pesnicama obračunaju sa radikalnim ksenofobičarima, pridružilo se više popularnih muzičkih grupa koji su na prostoru između čuvene kelnske katedrale i glavne železničke stanice, odakle su proterani organizatori i učesnici antiislamističkog kongresa, održali impresivan koncert.

Bežeći glavom bez obzira, organizatori protestnog skupa pod parolom „Stop islamu” pokušali su da organizuju konferenciju za novinare na izletničkom brodu „Mobi dik” koji je, zasut kamenicama sa obale, plovio Rajnom.

Optužujući gradonačelnika i policiju, vođe „evropskog antiislamskog fronta” – na poziv pokreta „Za Keln” okupili su se desničari i neonacisti iz Italije (Liga sever) Belgije, Austrije, a među govornicima trebalo je da se pojavi i famozni Francuz Le Pen – tvrdile su pred novinarima da je ovoga puta „totalitarizam odneo pobedu nad slobodom i demokratijom” i da je „žalosna Nemačka” u kojoj se, eto, zabranjuje sloboda govora. Najavili su da će se žaliti sudu i da neće baciti koplje u trnje.

Prva pobeda u potencijalnom „krstaškom ratu”, izvojevana na ulicama Kelna, izazvala je pomešana osećanja u javnosti: od neskrivenog olakšanja što se stalo na put „evrofašistima” do takođe uočljive zabrinutosti: temperatura očigledno raste i može lako da bukne, nekim drugim povodom i na drugom mestu.

A neposredan povod za pokušaj organizovanog izliva isključivosti i netolerancije prema muslimanima ovoga puta bila je odluka da se u Kelnu otpočne sa izgradnjom velike, najveće u Nemačkoj, džamije. Populisti, desničari i neonacisti pokušavaju da iskoriste negodovanje građana zbog toga, najavljujući „krstaški rat” širih, evropskih razmera.

Varničenja i napetosti u gradskim četvrtima Kelna, Frankfurta, Minhena i Berlina, s velikom, ponegde pretežnom (Krojcberg, na primer, u Berlinu, četvrt koju odavno nazivaju „Istanbulom”), očigledno rastu i Nemačka se polako oprašta sa snom o multikulturnom društvu.

To je juče, gostujući na kongresu austrijske Narodnjačke partije, u svojstvu predsednice Hrišćansko-demokratske unije (CDU) izričito potvrdila i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Model multikulturnog društva je „odslužio”, konstatovala je Merkelova, upozoravajući da je, umesto paralelnih svetova, vreme za punu integraciju stranaca, a prvi uslov za to je da oni, i njihova deca, moraju naučiti i poznavati jezik zemlje u kojoj žive.

U Nemačkoj je, inače, od 1. septembra za svakog ko želi njeno državljanstvo obavezno polaganje spornog testa (u Berlin su, zbog toga, stigle kritike i iz Ujedinjenih nacija) koji predviđa, pored znanja jezika, osnovno poznavanje ustavnog sistema i načina života ove zemlje.

Miroslav Stojanović