Пацијенти са шлогом касно потраже помоћ

Нагла промена времена утицала је на то да су ових дана лекари Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду имали пуне руке посла. Само протеклог викенда прегледали су 70 пацијената, од којих је њих 30 задржано на болничком лечењу, а код троје је утврђена такозвана дисекција каротидне артерије. Како истиче примаријус др Марјана Вукићевић, неуролог и директор ове установе, реч је о повреди зида крвног суда, која је најчешће непознатог узрока.

Она напомиње да је забележен пораст болесника са овим проблемом од 10 одсто, иако је уобичајено да их буде два одсто од свих који имају мождани удар. Др Вукићевић за „Политику” истиче да то није случајност и да је нагла промена времена довела до већих тегоба код грађана. Поменути неуролошки поремећај може добро да се заврши код пацијента који су под надзором лекара, осим ако не изазове велики мождани удар. Особа најчешће добије главобољу или бол у врату, а провоцирајући фактор може да буде баналан – обично кијање. Некада проблем испровоцира обично истезање врата или скок у воду, што се чешће дешава у летњем периоду.

– Особу заправо боли крвни суд који је повређен и има хематом у зиду. То траје неколико дана. Након тога особа може да има пролазне и благе неуролошке симптоме попут трњења једне половине тела, али може да добије и класичан мождани удар са слабошћу или одузетошћу једне половине тела. Реч је о болести која обично погађа млађу популацију. У просеку, пацијенти који дођу код нас са дисекцијом каротидне артерије имају 52 године. Проблем се чешће јавља код мушкараца. Постоји више модалитета лечења, почев од узимања аспирина па до давања лекова за разбијање тромба. Некада морамо да урадимо прегршт анализа, а има случајева где је потребно обавити такозвану тромбектомију (механичко вађење тромба из зачепљеног крвног суда). Врста терапије зависи пре свега од последица које изазива оштећени суд. Терапија се наставља и након акутног лечења како би се спречио нови удар. Осим медикаметозне терапије по изласку из болнице саветује се промена начина живота, контрола крвног притиска и да избегавају екстремне положаје тела који истежу крвне судове врата – истиче др Вукићевић.

У овој установи сваке године се амбулантно прегледа око 20.000, а на болничко лечење прими око 5.000 пацијената са можданим ударом. Тренутно најмлађи пацијент који се овде лечи има 41 годину, али су имали и оне од 22 године. На лечењу се у просеку остаје 7,5 дана, али све зависи од тежине шлога. Само се трећина пацијената са тешким можданим ударом опорави. Остали имају најчешће поремећај говора, одузетост половине тела… Често им се јавља и депресија. Највећи проблем у Србији је, напомиње наша саговорница, кашњење пацијената по добијање терапије. И даље људи не препознају знаке шлога, не размишљају да симптоми које имају упућују на мождани удар. Битно је да у року од четири и по сата од када крену знаци попут одузетости једне стране тела, губитка вида или равнотеже, вртоглавице, отежаног говора, пацијент дође у ову установу и добије тромболитичку терапију којом се разграђује тромб, односно место запушења крвног суда и „отвара” проток крви да може да дође до оштећеног дела мозга.

– У Београду је ситуација добра, али постоје проблеми са пацијентима у унутрашњости Србије, због чега морамо да разгранамо мрежу установа где је могуће добити ову терапију и да пацијент зна у коју установу иде у односу на тежину можданог удара. Битно је да терапијом сачувамо што више нервних ћелија. Мислим да смо много урадили за добробит пацијената и да је смртност мања него што је то некада био случај. Надам се да ће ситуација бити боља, јер на челу са Министарством здравља оформљена радна група са циљем да направи Програм за превенцију и лечење цереброваскуларних болести у Србији, а чија се реализација планира до 2030. године. Такође формира се Регистар за мождани удар, у који ће у почетку ући пацијенти болнице „Свети Сава” и Ургентног центра са идејом да се прошири на целу Србију и да помоћу њега добијемо релевантне податке за нашу земљу – наглашава др Вукићевић.

За чешћу појаву ове болести критични су периоди када су температуре ваздуха изузетно високе, јер то утиче на хидрацију организма, измене густине крви и већег ризика за настанак можданог удара, а са друге стране и лоша контрола крвног притиска, који је, можда, и најзначајнији фактор ризика.

– С друге стране, ових дана имамо велико варирање спољне температуре, драстичне скокове и падове, када се температура нагло спусти за више од 10 степени Целзијусових, па долази до супротне реакције организма људи. Тада се јавља скок крвног притиска, а са њим и повећање броја људи са шлогом. Доста људи тражи помоћ и због главобоља и вртоглавица – истиче др Вукићевић.

Болница је постала наставна база Факултета медицинских наука у Крагујевцу и план је да заједничким снагама оспособе нове генерације лекара за практичан рад. Студенти ће један део наставе имати овде, где ће, како тврди др Вукићевић, после тог периода имати озбиљно искуство у препознавању многих неуролошких болести и уопште искуство у клиничком раду.

Предвиђено је да ова установа у будућности постане и Национални референтни центар за мождани удар.

Многи у ризику од оболевања а да то не знају

Прим. др Марјана Вукићевић каже да је важно о можданом удару говорити што више у медијима, јер се људи тада освесте и на време потраже помоћ. Важни су и превентивни прегледи, на којима се „открију” грађани са потенцијалним неуролошким проблемима. Тако су на недавном Фестивалу здравља у Београду медицинари ове установе прегледали око 400 грађана, како би проценили да ли су у ризику од добијања шлога, а код којих је то утврђено рађен је преглед крвних судова врата ултразвучним доплером. Најмлађи грађанин који се јавио на бесплатан преглед имао је само 25 година, а најстарији 93.

– Врло је забрињавајуће што је готово 80 одсто грађана имало висок и средњи ризик за мождани удар, а да то нису знали. Високе вредности крвног притиска су забележене код 65 одсто прегледаних грађана, док је према подацима пацијената само код 18 процената њих већ дијагностикован висок крвни притисак који је под контролом. У истом проценту код грађана су регистроване повишене вредности шећера у крви, а повећане масноће у крви има 75 одсто прегледаних, док је свега 30 одсто људи знало да има поремећен рад срца и да зато пију лекове за регулисање срчаног рада. Преко 50 посетилаца добило је савет да се јаве у амбуланту наше болнице ради детаљнијих прегледа, а за 34 грађанина је предложена хоспитализација. Контрола крвног притиска је кључна – истиче др Вукићевић.