Последњи Шабачки вашар

Шабац – Хладно време и досадна ситна киша, растерали су посетиоце овогодишњег шабачког Малогоспојинског вашара, па су продавци најразличитије робе, нове и половне, власници забавних реквизита и угоститељи, који су овде дошли из свих крајева Србије, углавном остали празних шака. Због викенда, тродневна, надалеко чувена народна светковина почела је још у петак, а ово је можда и последњи пут да је одржана на пољани поред реке Саве, званој Михаиловац.

Од времена када се овде лудовало и лумповало, шабачки вашар се много променио. Нема више атракција које су му давале посебну драж, већ се претворио у једну огромну бувљу пијацу на ледини. Најављена селидба под сајамске хале, можда ће му донети урбанију димензију, али свакако различиту од оне коју памте старије генерације. Неко вече, угледни Шапчанин Зоран Станковић подсетио је да је на вашару 1940. био и авион двокрилац „маркет-савоја”, за чију вожњу над градом је требало платити 10 динара.

– Само су добростојећи могли да приуште петнаестак минута летења. После Другог рата највише се причало о Чехињама, које су играле кан-кан. Чехословачка није страдала од Немаца као ми, па су оне биле обучене господски. Мењали смо са њима храну за одело. Док су девојке плесале у својим кратким сукњама, народ се отимао да их гледа. Потом се по околним селима дуго проносио глас да су биле голе голцијате, каже за наш лист Станковић.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, вашар је био одскочна даска за каријере многих певача. Овде су госте забављали оба Шабана (Бајрамовић и Шаулић), Тома, Квака, Кеба, Лепа, Драгана Мирковић..., па и „највећа балканска пророчица”, у то време познатија као Душица. Последњих година једина већа „звезда” била је заносна црнка Весна Вукелић Венди, мада вашарске шатре још понегде красе плакати познатих певача, попут Халида Муслимовића. На једној од њих, ове године, „висили” су и Шеки Турковић и Миленко Живковић, посланик СРС у српском парламенту. 

У односу на прошлу годину, на вашару је највише поскупело печење: килограм прасетине био је 700, а јагњетине 1000 динара. Порција свадбарског купуса, оног из земљаног лонца, коштала је 200 динара, док су сва пића продавана за „стотку”. Деца су за 50 динара могла добити шећерну вуну у разним бојама, а ни овога пута нису изостале тезге са лицидерским срцима. Највише знатижеље изазивала су баш она старинска – са огледалцетом, од којих је велико коштало 200 динара.   

Вашарски „бутикаши” су за фармерке тражили 400 динара, а мајице и сукње 100... Понуда чарапа кретала се од три до седам пари за 100 динара. Стара гардероба, ципеле и друге ствари биле су разастрте по земљи бар на половини Михаиловца, који заузима близу 40 хектара. Продавало се на „кол’ко даш”, а једна Шапчанка је причала да се „комплетно обукла за 380 динара”. Нагласила је да је купила и неке „брендиране ствари”.

Како ће се све то уклопити у нови сајамски простор, који у Шапцу гради словеначка компанија „Сајам Фер” остаје да се види. Ова фирма закупила је за 750.000 евра на 99 година парцелу од 10 хектара, на којој ће бити подигнуте три хале по 3.500 квадратних метара и паркинг простор. Локација се налази између обилазног пута и улице Војводе Путника, а укупна вредност инвестиције креће се око два милиона евра. Први сајам (вашар) у Шапцу по словеначком моделу требало би да буде одржан већ следеће године.

Мирољуб Мијушковић