Poslednji Šabački vašar

Šabac – Hladno vreme i dosadna sitna kiša, rasterali su posetioce ovogodišnjeg šabačkog Malogospojinskog vašara, pa su prodavci najrazličitije robe, nove i polovne, vlasnici zabavnih rekvizita i ugostitelji, koji su ovde došli iz svih krajeva Srbije, uglavnom ostali praznih šaka. Zbog vikenda, trodnevna, nadaleko čuvena narodna svetkovina počela je još u petak, a ovo je možda i poslednji put da je održana na poljani pored reke Save, zvanoj Mihailovac.

Od vremena kada se ovde ludovalo i lumpovalo, šabački vašar se mnogo promenio. Nema više atrakcija koje su mu davale posebnu draž, već se pretvorio u jednu ogromnu buvlju pijacu na ledini. Najavljena selidba pod sajamske hale, možda će mu doneti urbaniju dimenziju, ali svakako različitu od one koju pamte starije generacije. Neko veče, ugledni Šapčanin Zoran Stanković podsetio je da je na vašaru 1940. bio i avion dvokrilac „market-savoja”, za čiju vožnju nad gradom je trebalo platiti 10 dinara.

– Samo su dobrostojeći mogli da priušte petnaestak minuta letenja. Posle Drugog rata najviše se pričalo o Čehinjama, koje su igrale kan-kan. Čehoslovačka nije stradala od Nemaca kao mi, pa su one bile obučene gospodski. Menjali smo sa njima hranu za odelo. Dok su devojke plesale u svojim kratkim suknjama, narod se otimao da ih gleda. Potom se po okolnim selima dugo pronosio glas da su bile gole golcijate, kaže za naš list Stanković.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, vašar je bio odskočna daska za karijere mnogih pevača. Ovde su goste zabavljali oba Šabana (Bajramović i Šaulić), Toma, Kvaka, Keba, Lepa, Dragana Mirković..., pa i „najveća balkanska proročica”, u to vreme poznatija kao Dušica. Poslednjih godina jedina veća „zvezda” bila je zanosna crnka Vesna Vukelić Vendi, mada vašarske šatre još ponegde krase plakati poznatih pevača, poput Halida Muslimovića. Na jednoj od njih, ove godine, „visili” su i Šeki Turković i Milenko Živković, poslanik SRS u srpskom parlamentu. 

U odnosu na prošlu godinu, na vašaru je najviše poskupelo pečenje: kilogram prasetine bio je 700, a jagnjetine 1000 dinara. Porcija svadbarskog kupusa, onog iz zemljanog lonca, koštala je 200 dinara, dok su sva pića prodavana za „stotku”. Deca su za 50 dinara mogla dobiti šećernu vunu u raznim bojama, a ni ovoga puta nisu izostale tezge sa liciderskim srcima. Najviše znatiželje izazivala su baš ona starinska – sa ogledalcetom, od kojih je veliko koštalo 200 dinara.   

Vašarski „butikaši” su za farmerke tražili 400 dinara, a majice i suknje 100... Ponuda čarapa kretala se od tri do sedam pari za 100 dinara. Stara garderoba, cipele i druge stvari bile su razastrte po zemlji bar na polovini Mihailovca, koji zauzima blizu 40 hektara. Prodavalo se na „kol’ko daš”, a jedna Šapčanka je pričala da se „kompletno obukla za 380 dinara”. Naglasila je da je kupila i neke „brendirane stvari”.

Kako će se sve to uklopiti u novi sajamski prostor, koji u Šapcu gradi slovenačka kompanija „Sajam Fer” ostaje da se vidi. Ova firma zakupila je za 750.000 evra na 99 godina parcelu od 10 hektara, na kojoj će biti podignute tri hale po 3.500 kvadratnih metara i parking prostor. Lokacija se nalazi između obilaznog puta i ulice Vojvode Putnika, a ukupna vrednost investicije kreće se oko dva miliona evra. Prvi sajam (vašar) u Šapcu po slovenačkom modelu trebalo bi da bude održan već sledeće godine.

Miroljub Mijušković