​Београдски Јевреји

Књига Небојше Јовановића „Београдски Јевреји”, у издању „Лагуне”, поред историјских чињеница о десетовековној историји Јевреја у Београду, доносе и кратке биографије у форми прича значајних представника ове заједнице, по којима многе улице, школе, установе носе имена, а ми често не знамо ко су они и какав су то важан траг у нашој заједничкој историји оставили.

Док су Београдом владали различити народи, а тек у последња два столећа континуирано Срби, од 10. века у њему је постојано живео, радио и на различите начине доприносио развоју града још један народ – Јевреји. О томе у својим списима и препискама сведоче и кордопски калифи, и хазарски кагани, и трговци из Анконе, Дубровника и Венеције, али и остаци срушених синагога на савској и дунавској страни града. У време Кнежевине и Краљевине Србије београдски Јевреји стекли су пуну афирмацију као етничка и верска заједница. Бројна су јеврејска имена међу српским јунацима из Првог и Другог светског рата, као и на споменицима и спомен-плочама у најстаријим гимназијама у Београду. Данас називи десетина улица, школа и других установа подсећају на блискост два народа која од 19. века једнако доживљавају Србију као своју отаџбину.

Како каже аутор: „Књига се бави темама којима сам био заокупљен на почетку каријере историчара (Јеврејски историјски музеј у Београду, Јад Вашем, Јеврејска општина у Београду, београдски и сремски Јевреји у дугој историји прожимања два царства око Саве и Дунава, аустријског и турског, Јевреји у историји Србије 1804–1918 и Југославије 1918–1991 итд…). Надам се да ће ова књига бацити ново светло на дугу историју Београда, из угла једног народа који врло систематично бележи и памти догађаје из своје историје и од кога се може много научити. Пре две године вратио сам се грађи која је чекала да буде уобличена у јединствену књигу и верујем да ће у наредном периоду пружити огромно задовољство читаоцима”.

Према речима Војиславе Радовановић, директорке Јеврејског историјског музеја у Београду, књига Небојше Јовановића представља јединствену историјску синтезу дуге прошлости Београда сагледану кроз судбину јеврејског народа у његовом најстаријем језгру. Питак и разговетан стил аутора, тематска подела књиге (посебно биографије појединих угледних чланова јеврејске заједнице) доприносе атмосфери и амбијенталном уживљавању читаоца у духовну климу старог Дорћола и Зерека чији становници међусобно говоре или ладино (језички амалгам на шпанској говорној основи) или јидиш језиком (немачка говорна основа), и који због изванредне оданости српској држави себе радо називају и Србима Мојсијеве вере.

У књизи се налазе и старе фотографије које на најбољи начин оdсликавају живот и развој јеврејске заједнице у Београду.