Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наставници огорчени због нижих примања у току распуста

Запослени у просвети тврде да су им јулске плате ниже за 2.000 до скоро 8.000 динара од зараде претходног месеца
Наставници огорчени због нижих примања у току распуста
(Pixabay)

 

Онлајн зборнице просветних радника, групе на друштвеним мрежама које окупљају запослене у основним и средњим школама, преплављене су објавама и коментарима озлојеђених наставника због тога што су им примања за месец јул, уплаћена ових дана, и неколико хиљада динара мања од претходне зараде. Огорчени умањеним износом на платном листићу и у новчанику запослени у просвети тврде да су им плате ниже од 2.000 до скоро 8.000 динара. Рачуница им није јасна. Буне се. Нагађају да је на cмањење зараде утицало то што су учитељи и наставници у јулу и августу на одмору, а ђаци на распусту, па се не плаћа додатак за разредно старешинство. Питају се улази ли у јулску плату минули рад? Углавном су кивни на синдикате који се, ето, не буне због умањених месечних примања просветних радника на годишњем одмору.

У низу коментара негодовања наставника онлајн доминирају они у којима се констатује да је обрачун зарада за јул „пљачка, катастрофа и безобразлук државе, обезвређивање професије и запослених у просвети до бесмисла”. Знатно мање, али ипак се у овим препискама срећу и гласови из просветних кругова који указују да многе колеге не знају и „никако да науче како се обрачунава зарада, а како накнада за годишњи одмор”, па питају зар је проблем прочитати Закон о раду?

– Накнада зараде за време годишњег одмора, државног празника и слободног дана се на потпуно исти начин обрачунава свим запосленима у Србији. Начин обрачунавања регулисан је Законом о раду који је на снази од 2014. године. Обрачунава се просек вредности радног сата у претходних 12 месеци. Умањење јулских примања нема никакве везе са старешинством нити минулим радом у просвети. Велика већина просветних радника решење за одмор добила је у првој половини јула. Већи део јулске зараде се, према томе, односи на накнаду, а мањи на плату. Притом, до јануара нам је плата била 12 одсто мања и за пет-шест месеци нам се то узима као просек. До 2014. узимао се просек за претходна три месеца. У просек улазе укупна примања (додаци, стаж, старешинство, боловања) – разјаснио је за „Политику” Милан Јевтић, професор историје у Средњој стручној школи у Крагујевцу, с огромним синдикалним искуством.

Он подсећа да се Унија синдиката просветних радника Србије, у чијем је руководству био те 2014. године, жестоко борила против усвајања измена Закона о раду и да су тада позивани сви радници на протест због лоших законских решења.

– Одазвало се нас неколико хиљада који смо промрзли испред Народне скупштине, али нисмо успели да спречимо измене овог закона. Остале колеге су се грејале у топлим собама. Они сада највише арлаучу. Могу да се буне, није забрањено, нарочито за тастатуром. Мени је савест мирна, дао сам све од себе – каже Јевтић. На ироничне и саркастичне констатације појединаца из просветног еснафа да ће после умањења јулске плате и августовска примања за просветне раднике по истом принципу бити нижа, али да ће бити осмеха на све стране кад стигне септембарска плата увећана за обећаних 5,5 одсто, Јевтић каже да би у ствари августовска плата за наставнике требало да буде већа него јулска.

– Већина од ових који се жале су на одмору од почетка јула, негде од 3. или 7. јула. Само они који су били на упису ученика у први разред у средњим школама су мало касније добили решења. Одмор се завршава, опет већини, пре средине августа. У августу већи део примања се односи на плату, мањи на накнаду. Примиће се нешто мало више него сада када се у већој мери обрачунавала накнада зараде. Од великог значаја је и број радних сати, а он је у августу већи него у јулу. Март, август и октобар имају по 184 радна сата, а јул 168 радних сати – прецизира наш саговорник.

Узимајући у обзир чињеницу да су зараде просветних радника ниже од републичког просека у континуитету већ годинама, Јевтић напомиње да је умањење месечних доходака просветним радницима увредљиво и фрустрирајуће за просветне раднике, иако је по закону. По његовом мишљењу део решења за лош материјални статус наставника може бити примена Посебног колективног уговора по коме би требало да се запосленима исплаћују новогодишње награде, али се то не чини.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Varvarin1976
Како држава сије тако ће и пожњети! Long live Germany! \o/
Mr Dragan D
Držim u ruci rešenje o korišćenju godišnjeg odmora nastavnika jedne srednje škole i tamo lepo stoji odmor od 29 radnih dana od 05.07. do 14.08. (prebrojte ako ne verujete) i stoji da zaposleni ima pravo na NAKNADU PLATE U VISINI PROSEČNE PLATE U PRETHODNIH 12 MESECI. Zakon isti za sve pa i za prosvetu. A red je da se više prestane sa tom glupošću da prosvetni radnik ima ogroman odmor jer raspust je za učenike a ti ljudi i dalje rade i na odmor idu kao i svi ostali zaposleni
Учитељица
Како се не превари држава да подели регрес здравству, школству... уместо да смањи плату? Ако тврде да нам је регрес већ у плати, то значи да нам је плата још мања него што је тренутно. А тренутно је испод републичког просека. Последице оваког ниподаштавања просветних и здравствених радника већ полако осећамо: одоше деца у друге бранше или у иностранство. Ко ће нас у будућности образовати и лечити?
vojo
kome se nesvida neka menja profesiju hleba za zdabe vise nema
Jovan
@Aleksandar... Mom sinu u Zemunskoj gimnaziji informatiku predaje inzenjer energetike, koja na studijama nije imala ni jedan informaticki predmet niti je videla racunar. Zana ima preko 60 godina. U susednom odeljenju predaje zena koja ima diplomu privatnog fakulteta. Matematiku predaju studenti, ali oni posle prve plate uteknu.
Aleksandar
Naravno, i većina je upravo to i uradila, zato 6 meseci moj sin nije imao nastavnika engleskog O.Š. a nastavnika iz informatike skoro da nije video celu godinu... Problem je naći i profesore matematike, srpskog jezika..... uskoro će priučeni ljudi sa nekih mega sega univerziteta predavati našoj deci. Nek nam je Bog u pomoći.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.