Пад промета у угоститељским објектима може бити од 60 до 80 одсто после доношења Закона о забрани пушења

Анализе у региону показују да у првих шест месеци од доношења Закона о забрани пушења у угоститељским објектима, пад промета је од 60 до 80 одсто, што је доста с обзиром да су угоститељи и сам туризам били угрожени од почетка ковида, након тога рат у Украјини и инфлација, рекла је Тијана Маљковић из Удружења за туризам Привредне коморе Србије (ПКС).

Она је за Танјуг истакла да је приликом увођења тог закона потребно да се дозволи привреди да на, како каже, културан начин искаже своје мишљење и предлоге са министарством и ПКС .

„Не желимо да буду на лошем гласу ни пушачи ни угоститељи, већ да сви заједно будемо на истој страни увођења тог закона”, поручила је Маљковић.

Указала је на то да ПКС учествује у свим радним групама при доношењу закона.

„Када је реч о забрани пушења у затвореним просторијама, радимо са угоститељима и туризмом, јер су то гране које најбрже реагују на промене. Опоравак од ковида стручњаци најављују тек крајем 2024. године, а после ковида смо имали и рат у Украјини и инфлацију”, објаснила је Маљковић.

Додаје да нико није против доношења тог закона, ни грађанство ни власници угоститељских објеката, али да је најбитнија полазна тачка, односно, стратешка национална кампања.

„Оно што је битно јесте да закон мора стратешки да се донесе и када ступи на снагу морамо имати период прилагођавања свих објеката. Оно што је захтев угоститеља био, то је да се можда одређеним објектима, који су специјализовани попут „цигарет”, „виски” и винских барова, можда дозволи по некој вишој цени таксе пореза”, каже Маљковић.

Такође, помиње и евент индустрију, односно хотеле са салама, догађаје попут славља, свадби, али и мање градске локале који, како каже, послују само од хране и пића.

„И о томе треба да разговарамо, да се пронађе начин да ту буде дозвољено пушење”, казала је.

Каже да сва министарства, када се доносе закони, укључе ПКС да учествују у преговорима, такође и представници привредне гране, које сматра важним учесницима у доношењу поменутог закона.

„Да скупимо мишљења свих актера и свих грана, наставићемо да инсистирамо на некој врсти едукације, начину како укључити у кампању и спортисте и продавце дувана, али и саму децу која су можда будући пушачи”, појашњава она.

Маљковић, такође, спомиње и електронске цигарете које, како показују подаци, све чешће користе млади, преноси Танјуг.

„Потребна нам је тачна статистика ко и колико користи електронске цигарете, јер је у том случају врло битно да се оне сада могу употребљавати и у затвореном у Европи, па нека тако остане и у Србији у почетку, да не кренемо одмах и са том забраном”, рекла је она.

Постоје државе како у Европи, тако и на другим континентима које су дугорочно радиле кампању о забрани пушења на јавним местима и на улицама, па су чак дошле до тога да и у својим двориштима забране пушење, подсећа Маљковић.

„Управо због тога је важно да се нешто ради стратешки, уз објашњења, едукације и врло уску сарадњу са привредом”, закључује она.