Pad prometa u ugostiteljskim objektima može biti od 60 do 80 odsto posle donošenja Zakona o zabrani pušenja

Analize u regionu pokazuju da u prvih šest meseci od donošenja Zakona o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima, pad prometa je od 60 do 80 odsto, što je dosta s obzirom da su ugostitelji i sam turizam bili ugroženi od početka kovida, nakon toga rat u Ukrajini i inflacija, rekla je Tijana Maljković iz Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS).

Ona je za Tanjug istakla da je prilikom uvođenja tog zakona potrebno da se dozvoli privredi da na, kako kaže, kulturan način iskaže svoje mišljenje i predloge sa ministarstvom i PKS .

„Ne želimo da budu na lošem glasu ni pušači ni ugostitelji, već da svi zajedno budemo na istoj strani uvođenja tog zakona”, poručila je Maljković.

Ukazala je na to da PKS učestvuje u svim radnim grupama pri donošenju zakona.

„Kada je reč o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, radimo sa ugostiteljima i turizmom, jer su to grane koje najbrže reaguju na promene. Oporavak od kovida stručnjaci najavljuju tek krajem 2024. godine, a posle kovida smo imali i rat u Ukrajini i inflaciju”, objasnila je Maljković.

Dodaje da niko nije protiv donošenja tog zakona, ni građanstvo ni vlasnici ugostiteljskih objekata, ali da je najbitnija polazna tačka, odnosno, strateška nacionalna kampanja.

„Ono što je bitno jeste da zakon mora strateški da se donese i kada stupi na snagu moramo imati period prilagođavanja svih objekata. Ono što je zahtev ugostitelja bio, to je da se možda određenim objektima, koji su specijalizovani poput „cigaret”, „viski” i vinskih barova, možda dozvoli po nekoj višoj ceni takse poreza”, kaže Maljković.

Takođe, pominje i event industriju, odnosno hotele sa salama, događaje poput slavlja, svadbi, ali i manje gradske lokale koji, kako kaže, posluju samo od hrane i pića.

„I o tome treba da razgovaramo, da se pronađe način da tu bude dozvoljeno pušenje”, kazala je.

Kaže da sva ministarstva, kada se donose zakoni, uključe PKS da učestvuju u pregovorima, takođe i predstavnici privredne grane, koje smatra važnim učesnicima u donošenju pomenutog zakona.

„Da skupimo mišljenja svih aktera i svih grana, nastavićemo da insistiramo na nekoj vrsti edukacije, načinu kako uključiti u kampanju i sportiste i prodavce duvana, ali i samu decu koja su možda budući pušači”, pojašnjava ona.

Maljković, takođe, spominje i elektronske cigarete koje, kako pokazuju podaci, sve češće koriste mladi, prenosi Tanjug.

„Potrebna nam je tačna statistika ko i koliko koristi elektronske cigarete, jer je u tom slučaju vrlo bitno da se one sada mogu upotrebljavati i u zatvorenom u Evropi, pa neka tako ostane i u Srbiji u početku, da ne krenemo odmah i sa tom zabranom”, rekla je ona.

Postoje države kako u Evropi, tako i na drugim kontinentima koje su dugoročno radile kampanju o zabrani pušenja na javnim mestima i na ulicama, pa su čak došle do toga da i u svojim dvorištima zabrane pušenje, podseća Maljković.

„Upravo zbog toga je važno da se nešto radi strateški, uz objašnjenja, edukacije i vrlo usku saradnju sa privredom”, zaključuje ona.