Битка за рубљу

Пошто је долар у понедељак премашио 101 рубљу, а евро 110 рубаља, што је највећи пад руске валуте од 23. марта прошле године, Банка Русије није чекала редовну седницу, заказану за 15. септембар, да би подигла референтну каматну стопу. Управни одбор централне банке Русије (БР) саопштио је јуче да је на ванредној седници подигао каматну стопу са 8,5 одсто на 12 процената, јавља Танјуг. Већ на саму најаву БР да ће у уторак одржати ванредну седницу Одбора директора о референтној каматној стопи, Московска берза је реаговала благим падом долара у односу на рубљу, односно са 101,08 рубаља на 98,72 рубље за један долар.

Претходно је Максим Орешкин, економски саветник председника Русије Владимира Путина, рекао да је лабава монетарна политика БР разлог за слабљење руске валуте, а да је Русији потребна јака рубља. Коментаришући њен пад, Орешкин је у понедељак рекао да је тренутни курс рубље знатно одступио од основног нивоа, а да се његова нормализација очекује „у блиској будућности”. „Слаба рубља компликује структуралну трансформацију економије и негативно утиче на реалне приходе грађана. Јака рубља је у интересу руске економије”, закључио је Орешкин, како је пренео Тас.

Руска рубља је ове године изгубила око 30 одсто вредности у односу на долар, а централна банка Русије сматра да је то последица погоршаног трговинског биланса ове земље. Трговински суфицит Русије у првих шест месеци, од јануара до јуна, пао је за 85 одсто у односу на исти период лане.

Банка Русије се придржава променљивог курса јер „омогућава привреди да се ефикасно прилагоди променљивим спољним условима”, рекао је новинарима прошлог петка заменик гувернера те банке Алексеј Заботкин, пренела је Бета. Навео је да су међународне санкције прекинуле знатну количину увоза у Русију, што је утицало на пад рубље, али је одбацио спекулације да је за то криво и бекство капитала из Русије.

Аналитичари кажу да је слабљење рубље подстакнуто повећаном потрошњом у војне сврхе, што доводи до раста увоза, као и падом извоза, посебно нафте и природног гаса. Кад је увоза више, а извоза мање, долази до смањења трговинског суфицита, што обично оптерећује валуту неке земље.

Директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду Иван Николић каже да је слабљење рубље добро за руску економију, јер ће извозници добити више новца у рубљама од извоза. Русија има конкурентне извозне производе – енергенте, храну и друге ствари које могу увек да се продају – реч је, у суштини, о нето извозницима, јер се ради о домаћим производима без страног учешћа. Поготово је одлука о девалвацији домаће валуте добра сада, јер су инфлацију задржали на ниском нивоу. Међугодишња инфлација у јуну износила је 4,3 одсто и већа је од јунске, која је била 3,3 одсто.

„Русија је буквално огледни модел земље где депрецијација валуте има позитиван резултат. Сам процес слабљења валуте није уопште лош по економију. Има довољно аргумената за вођење такве политике која би извозницима донела веће приходе. На губитку су богати Руси и средњи сталеж који купује увозну робу или иде у Дубаи у провод, јер ће им све бити скупље”, каже Николић за „Политику”.

Овај економиста указује да и Јапан ради нешто слично. Јен је у последњих годину дана знатно ослабио, а привредна активност се мало отргла од глобалног тренда стагнације. Тај подстицај је делом добијен од ценовно конкурентнијег извоза. И Јапанци су нето извозници и зато могу да воде такву политику.

Што се тиче Турске, ситуација није слична. Девалвација турске лире је драстична и она је изгубила на вредности у последњих пет година више од шест пута. То јесте допринело јефтинијем извозу, али турска економија није толико нето извозно оријентисана као што су руска или јапанска. „Политика драстичне девалвације вратила се кроз високу инфлацију од око тридесетак одсто годишње која је драстично оборила животни стандард турског становништва. Значи, није постигнут очекивани резултат”, каже Иван Николић.

Володин: Русија више зарадила од извоза житарица, него од продаје оружја

Приходи од извоза руских житарица од јула 2022. до јуна 2023. године превазишли су приходе за исти период од продаје оружја, истакао је јуче председник Руске думе Вјачеслав Володин у својој објави на „Телеграму”. За поменути период, Русија је, како је рекао, поставила нови рекорд по обиму продаје житарица – чак 60 милиона тона, док су приходи износили 41 милијарду америчких долара, пренео је портал „Раша тудеј”. „То је више од продаје оружја”, закључио је Володин. Председник Думе уједно је подсетио да је Русија у поређењу с периодом бившег СССР-а, с којим данас воле да пореде актуелно стање у земљи, у знатно бољем стању.