Да ли опозиција заиста жели изборе у Београду

У делу опозиционе партијске сцене, који себе назива проевропским, ни неколико месеци од почетка уличних протеста још нису рашчистили да ли би хтели ванредне београдске изборе и када. Прозападна опозиција је оштро подељена у вези с тим да ли би грађани главног града требало да изађу на биралишта до краја године. Незванично, у медијским наступима, изборе у престоници су тражили лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас, кандидат за градоначелника Зелено-левог фронта Добрица Веселиновић и еколошки активиста Александар Јовановић Ћута. Нико од њих, међутим, није то учинио званично – прихватањем позива председника Србије Александра Вучића за разговоре о свим отвореним питањима, када би и формално могла да буде упућена иницијатива за расписивање београдских избора. На том састанку могли би да се окупе лидери свих или већине партија из власти и опозиције и да договор буде постигнут.

Осим поменутог опозиционог тројца, остали из овог дела партијске сцене нису се чак ни вербално изјаснили за скорији излазак на биралишта у главном граду. Упитани да то прокоментаришу, углавном су проналазили различита оправдања за такав став, најчешће оптужујући власт. Упркос томе, чињеница је да је председник Србије Александар Вучић више пута од почетка године нудио опозицији да каже када хоће да буду одржани ванредни избори за одборнике Скупштине града Београда. Нудио им је разне термине, али је скренуо пажњу да у том случају неће обавезно да буду одржани само избори у престоници јер о томе не одлучују они, већ владајућа коалиција у Србији. Како је нагласио у недавном интервјуу на телевизији Пинк, то није фонтана жеља на Радију Београд 202.

Поновио је и позив опозицији да кажу када желе изборе. „Ако опозиција то жели, могу бити одржани у децембру ове или на пролеће наредне године. Нудио сам ванредне београдске изборе бар 50 пута, али нико није тражио ново гласање у главном граду. Ако хоћете београдске изборе, добићете их. Кажите само да ли хоћете у децембру, априлу или мају. Пружићемо ту могућност у сваком тренутку, а да ли ће бити још неких избора, то је друга ствар. О томе не одлучујете ви, то ћемо још да видимо”, казао је председник Србије.

Део опозиције је „на нож” дочекао изјаву Александра Јовановића Ћуте коју је дао листу „Политика”, а заложио се да избори у Београду буду одржани до септембра. Њега је подржао Драган Ђилас, који је позвао председника Александра Вучића да, како тврди лидер ССП-а, не погази у потпуности реч и обећање које је дао Београђанима, и да покрене процес који води изборима у главном граду до краја године. Ђилас је позвао Вучића да тражи од градоначелника Београда Александра Шапића да поднесе оставку, „уколико га он уопште слуша”. Ђилас је истакао да власт у Београду нема легитимитет због броја гласова које је добила на изборима и да је број оних који подржавају власт драстично мањи него пре годину дана.

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић сматра да је неопходно што пре расписати локалне изборе за главни град и да „нема никаквог смисла” да Шапић буде градоначелник Београда. Међутим, за разлику од њих, лидер Демократске странке Зоран Лутовац наводи да су то појединачни захтеви и да коначни став треба буде резултат договора, као и да се он залаже за „праве” изборе на свим нивоима, уз претходно формирање прелазне владе. На питање, да ли би, ако би део опозиције тражио званично од Вучића да распише београдске изборе, то подржао, он наводи да не може неко сада да изађе и каже „ја тражим изборе”. На констатацију да поједини опозиционари излазе с таквим изјавама, он за Нова.рс наводи да „ти што траже нека објашњавају”. Лутовац је сагласан и да београдски избори треба да буду раздвојени.

Ђорђе Микетић, посланик странке „Заједно”, на питање да ли се залаже за расписивање београдских избора, каже да прво морају да се испуне захтеви грађана, односно захтеви протеста. Како наводи, тек тада би били размонтирани генератори насиља и репетитори мржње, и тада је могуће одржати изборе. А један од некадашњих истакнутих опозиционих лидера, који је одавно изван активне и дневне политике, наводи да му није јасна опозиција која не жели изборе и да само тражи изговоре да до њих не дође.

„Ваљда је у природи опозиције да увек има жељу да до избора што пре дође. Имам утисак да садашњи опозиционари мисле да је довољно да се појаве на неким телевизијама, кажу нешто против Вучића и да су завршили посао, а да готово ниједан град осим центра Београда нису обишли. Ово је симулација опозиционе политике. Понашају се као истраживачки новинари без икакве идеје шта би конкретно да ураде, осим да критикују. Од тога нема ништа. Тужно, али истинито, да готово нико нема политику”, наводи овај функционер, који није хтео да га именујемо.

Чињеница је да опозиција у ретким ситуацијама када говори да жели изборе, искључиво говори о Београду, а како за „Политику” наводи Марко Матић, директор Центра за одговорне медије, они добро знају да расписивање само тих избора не могу да добију, што је крунски доказ да они не желе да провере своју популарност код грађана. Наводи да они све раде на томе или да се ти избори што више одложе или да се не догоде до краја године. „Ако би отворено рекли да не желе изборе, и оно мало подршке које имају – изгубили би. Тај део опозиције мора да остави утисак да жели изборе, али их тражи на начин да их никада не добије. То је ствар политичке тактике и одраз слабости опозиције у овом тренутку. Сви спорови у друштву морају да се разреше на изборима, а ја их очекујем на пролеће следеће године када ће уз редовне локалне и војвођанске изборе бити одржани и ванредни београдски и вероватно парламентарни избори”, каже Матић.

Захтеви дела опозиције су, између осталог, да министар унутрашњих послова Братислав Гашић поднесе оставку или да буде смењен. У међувремену, убедљива већина посланика Скупштине Србије није изгласала неповерење Гашићу. Да ствар по тај део опозиције буде поразнија, чак ни сви посланици који су званично тражили оставку министра нису били у сали када је био дан за гласање. За разлику од овог дела опозиције, они с деснице се, у медијским наступима, залажу за изборе на свим нивоима. Тако је Војислав Михаиловић, лидер ПОКС-а, у интервјуу за наш лист навео да они још од фебруара траже да председник и Влада Србије поднесу оставке због наводног прихватања такозваног споразума о Косову и да се избори на свим нивоима распишу одмах. „Власт се плаши превремених избора и ја их не очекујем, осим ако се целокупна опозиција усагласи о овом питању и протестима од септембра натера власт на њих, али под фер и демократским условима”, открио је Михаиловић да у редовима опозиције и даље нема јединства по овом питању.

А политички аналитичар Зоран Стојиљковић каже да је сада питање ритма и редоследа расписивања избора и за наш лист наводи да је одавно јасно да није било реално да се они одрже пре пролећа следеће године. Наводи да су изборни услови и одржавање избора кључна ствар за опозицију јер она, по истраживањима јавног мњења, има једино реалне шансе да „добије” Београд и можда још неки град. „Све то за опозицију је важно. С друге стране, не инсистира на изборима јер тражи фер и поштене изборне услове. Практично свака прича о изборима без добијања неких повољнијих изборних услова и контроле финансирања кампање и гласачких кутија је нека врста политичког пораза. То значи да сте од неких својих циљева одустали зато што вам је неко до краја године обећао београдске изборе. У том случају би испало да они траже само оне изборе где имају реалне шансе да добију и да их ни за шта друго није брига јер је циљ само да узму део власти. У том случају гласачи не би правили разлику између власти и опозиције”, закључује професор Зоран Стојиљковић. Антрфиле

Крстић: Марионете власника „независних” медија

Небојша Крстић, медијски стручњак и саветник бившег председника Србије Бориса Тадића, каже да је највећи проблем опозиције у Србији то – што нема опозиције. За „Политику” наводи да опозиционе странке не постоје, осим на папиру и у сајбер-простору. „Људи који за себе тврде да су ’лидери опозиције’ у стварности само су марионете власника ’независних’ медија. Па кад им они задају тему, извршавају без поговора. Кад им кажу: ’Лешинарите на трагедији у Рибникару!’, они то и раде, месецима. Ако им кажу да се удружују, они се недељама удружују. Тренутно, нису добили јасно упутство о изборима, па једни не би, други би, једни би само у Београду, други и у Србији, једни неће на јесен, други неће на пролеће”, каже Крстић. Наводи да они који траже искључиво београдске изборе паралелно помињу и „непостојање изборних услова”, као да су у Београду другачији изборни услови него у Врању. „Они који су највише злоупотребљавали убиство деце мисле да им је скочио рејтинг и сад би да то материјализују и желе да избори буду што пре, иако су до јуче тврдили да нема избора док се захтеви протеста не испуне. Општа конфузија коју више ни бог отац не може да похвата”, наводи Небојша Крстић. Антрфиле

Три пута воде до биралишта

Да би дошло до ванредних избора у престоници, потребно је да се испуни један од три услова – да градоначелник Александар Шапић поднесе оставку, да у року од три месеца не буде одржана седница градског парламента или да не буде усвојен буџет за следећу годину. Опозиција је већ покушала смену Шапића, али није успела и у мају је истекао шестомесечни рок у којем није поново могла у Скупштини града Београда да покрене нову иницијативу.