Протеривање ајварџија из Скопља

Скопље – На удару закона који се по европском обрасцу доносе у Македонији, покрај многих животних навика нашао се и ајвар, један од македонских националних брендова и незамењива намирница у зимској исхрани становништва.

У Собрању Македоније недавно је усвојен Закон за јавну чистоћу и њиме се, поред осталог, забрањује прављење ајвара на јавним површинама. Непоштовање те одредбе кажњаваће се на лицу места са 50 евра, а уколико прекршилац одмах не плати глобу чека га суд и троструко већа казна.

Поменути закон је ступио на снагу у јеку сезоне прављена ајвара и изазвао је буру негодовања македонских грађана, који се могу одрећи много чега али не и ритуала прављења и конзумације чувеног ајвара. Нарочито су револтирани они који живе у стамбеним зградама и који су у њима донели и породичну традицију да јесен обележе прављењем ајвара.

У недостатку сопственог дворишта, деценијама уназад, паркинге и зелене површине пред зградама запоседале су ајварџије и упражњавале непромењени ритуал својих предака. За масовно прављење ајвара „капарисани” су дани викенда и тада би велики градови, Скопље пре свих, замирисали на дим и печене паприке. По том мирису се могло и закључити да, без обзира на скупоћу и друге недаће, за народ нема зиме.

Ове јесени нема тога мириса у скопском ваздуху, јер грађани се полако навикавају на забране чије непоштовање за епилог има новчане казне, које држава ревносно наплаћује без обзира на социјални статус прекршиоца.

–Немам ништа против закона о чистоћи, али нема тога закона који ми може забранити да направим неколико тегли ајвара – каже Тода Тодоровска из скопског насеља Тавталиџе. Њен комшија Славе Мисовски, који живи у десетоспратници, објашњава зашто је забрана за прављење ајвара пред стамбеним зградама апсурдна. –Знате, законом за дворишне површине ми смо обавезни да платимо земљиште око наше зграде, јер је то наше двориште, и ако је тако, зашто би нам држава бранила да у свом дворишту правимо зимницу.

Овакви и слични коментари и чуђења могу се чути пред сваком стамбеном зградом у Скопљу, али се на то законодавац не осврће. Напротив, држава је комуналце овластила да организују интерну инспекцију и наложила им да на лицу места кажњавају ајварџије који не поштују прописану забрану.

Наравно, Македонци се не одричу прављења своје главне зимске намирнице и своје „бубњаре” за печење паприке селе у викендице пријатеља у околини Скопља.А тамо, заједно, уз чашицу ракије и муабета (разговора), настављају традицију својих предака.

Скопљанци Љиљана и Методија Автовски су сасвим случајно законодавцима доскочили јер трећу годину заредом, у својој викендици, у селу Соњу, поврх Скопља, праве ајвар по поруџбини и за купце из Србије. Ове године, кажу нам, Београђани су им поручили преко хиљаду тегли.

Истовремено, македонско министарство пољопривреде је још пролетос покренуло процедуру да македонском ајвару обезбеди сертификат националног бренда. То ће, вероватно, ићи мало теже јер су „браћа Словенци” још пре неку годину ајвар заштитили као национални словеначки производ, а Бугари, и без документа из ЕУ, сматрају да је ајвар њихов национални изум.