Коме се исплати куповина на распродајама

Меркате ташницу омиљеног бренда у сезони, дуго и стрпљиво, па чекате снижење с надом да ћете је пронаћи на рафу и дограбити неколико хиљада јефтиније? Или ипак пристајете на редовну цену, па провлачите картице и плаћате на рате, јер ако и када дочекате сезонско снижење велико је питање да ли ћете тада успети да нађете оно што вам треба.

Да ли заправо постоје права сезонска снижења на домаћем тржишту и колико потрошачи успевају да купе оно што им недостаје овом приликом, а колико заправо само испразне новчанике?

Сезонска снижења карактеристична су за крај године, у периоду од 25. децембра и 10. јануара и током лета од 1. и 15. јула, а трају обично и дуже, док се не распрода роба која неће бити потребна у наредном годишњем добу. Често се међу купцима може чути да код нас ни не постоје права снижења, легенде се нашироко препричавају како прoдавци вештачки снижавају заправо претходно подигнуте цене, мада ни у свету попусти на крају сезоне нису више тако издашни, па да вам се чини да сте много добро прошли. Гардероба је повољна, али само за одабране. Највећи су избор и понуда за оне који нису баш стандардни „модели” или који носе одећу или обућу мању или већу од уобичајене.

По зимску јакну у августу

Пажњу купаца ових дана највише привлаче излози с великим натписима „снижење”, „распродаја”, „попуст 50 одсто”. Неретко ћете видети и излоге на којима је истакнут распон попуста, од 20 до 70 одсто, што нема везе с истином, јер су на попусту од 70 одсто само
два-три артикла, док је цена осталих снижена знатно мање.

Било како било, лето је права сезона када се буде купохоличарке и купохоличари, када за одлазак на море на крају туристичке сезоне можете да купите супер јапанке, купаће и плажне пешкире, бермуде из последње колекције, као и лепршаве хаљине. Распродаје заправо почињу од средине јула, али на већини места продавци нуде снижења до 50 или 70 одсто тек кад лето замакне у август.

Како се снижења повећавају, пропорционално се смањује понуда, па ипак, одела можете да купите и по цени од 17.000 динара, што је у јуну, када су била најтраженија због матура, било незамисливо. Модерне сандале познатог урбаног бренда су уместо 9.800 – 6.300 динара, јапанке „с потписом” продају се и за 1.300 динара, купаћи костим можете да нађете и за 3.500 динара.

Продавнице спортске опреме су посебна мека за оне који воле да купују. Понуда је веома садржајна и разноврсна, ако не бирате само овогодишње моделе, него преферирате неки класичнији стил и удобност, онда можете за три пута мање пара да се обучете и обујете.

Цене су махом заиста прихватљивије за потрошаче, а продавци само трљају руке.

Пре него што се упустите у вишесатну авантуру куповине важно је и да одаберете мудро дестинацију –  тамо где можете и да предахнете, да се освежите, поједете нешто, а и да су ваша деца намирена и да им није досадно док бирате, плаћате, пробате одећу или обућу.

Однедавно, Београд је добио још један велики тржни центар АВА парк, на ауто-путу непосредно поред Икее, до ког је обезбеђен градски превоз, све продавнице су пет френдли, а постоји и парк за децу, као и неколико кафића и ресторан где се може предахнути.

 „Код нас су сезонске распродаје почеле релативно скоро. У почетку ми је било занимљиво да видим како мој новац има и неку другачију вредност, добар је био осећај купити нешто упола јефтиније. Сада најчешће шетам по продавницама без оптерећења и купим ако налетим на нешто баш занимљиво. Или, ако знам да ми треба јакна, купим је иако је скоро крај зиме, јер је много јефтиније. Обично бирам неке класичније моделе, па се сезонски и модно уклапам и у наредне трендове”, каже за „Магазин” четрдесетпетогодишња Драгана.

Она додаје да је неколико пута тако куповала деци унапред ствари и то баш није славно прошло:

„Кад сам једне године сину купила неке скупље чизме за следећу сезону, наредне године он је толико израстао да сам обућу само проследила у комшилук. Од тада деци не купујем на снижењима, само себи и супругу”, прича наша саговорница.

Драгана не крије да је искусна купохоличарка сада, како сама каже, на привременом одмору од својих старих навика. За њу је најбоља куповина, ипак, и даље у иностранству, најчешће у Италији и Немачкој у које иде у посету родбини. Додуше, где год да је пут нанесе, провери цене и сматра да су на Западу потрошачи далеко цењенији.

У иностранство по гардеробу

Њену причу потврђује и Јелена Илић. Додуше, она не купује често, а то најрадије ради на путовањима. Тамо се осмели да купи и неке брендиране ствари за које код нас најчешће не жели да издвоји толико новца.

„Недавно смо путовали у Француску и пријатељица ме је посаветовала да свратимо у један аутлет на граници са Шпанијом. Иако је надомак Барселоне, био је пун Француза, њима се исплати да иду, да чак и путују због куповине, јер у Француској је све скупо. И ја сам се одушевила, накуповали смо неку зимску одећу за мужа и децу у продавници премијум брендова. Кесу смо напунили мајицама, дуксевима, чак смо и шушкавац купили и све то платили 300 евра, а само тај шушкавац код нас кошта око 20.000 динара”, прича наша саговорница.

„Суштина шопинга, када су распродаје, јесте ако могу да купим неки супер скуп комад повољно. Али, код нас је тога све мање, не кошта ништа баш 500 динара па да кажем да сам добро прошла. А ни у иностранству више није таква ситуација. Људи који желе да буду обучени у сезонским колекцијама не купују на распродајама, него кад се ти одређени модели појаве. Онима који сада пуне гардеробере то је мање важно”, каже Јелена.

Прецртајте продавницу

Ако видите натпис на којем пише „70 процената”, прецртајте ту продавницу с листе за шопинг. Такви попусти откривају да је предузеће лоше вођено и да је продавница врло вероватно превише наплаћивала артикал од почетка, каже Марк Елвуд, који је написао књигу „Грозница попуста: Како куповати у сниженом свету”.

Наша снижења нису реална

Снижења у Србији, укључујући актуелна летња, према оцени потпредседника Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зорана Николића, нису реална као у Европи.

„Свако ко је прешао границу наше земље зна шта значи реално снижење. Никада нећу разумети тврдоглаво одбијање наших трговаца да се понашају као њихове европске колеге”, рекао је Николић за Танјуг.

У прилог томе навео је да је веома скупо складиштење и поврат сезонске робе, као што су одећа и обућа, јер су једне сезоне „ин”, а друге неће бити.

„Зар трговцима није једноставније да цену те робе снизе и продају је, макар по цени коштања, него да стоји у радњи, заузима простор, складишти се, враћа у магацине”, пита се Николић и додаје да су већи трошкови поврата робе која се не прода, него тих снижења.

Шопинг „преко баре”

Америка се сматра меком за купохоличаре, а одатле је и потекао тај потрошачки тренд.

Тања Јефтенић из Чикага каже за „Магазин” да у шопинг буквално иде сваког дана.

„Имам неколико продавница које нон-стоп обилазим. Омиљена ми је ’Нордстром ласт чанс’. Постоје само две у целој Америци, једна у Аризони, а друга у Чикагу која је само 15 минута од мог посла. Те радње су део ’Нордстром’ робне куће која има бројне локације, међутим у ова два тржна центра шаљу ствари које се не продају или врате. Ту можете да нађете моделе дизајнера као што су ’шанел’, ’диор’, ’версаче’ чија је цена снижена и до 70 одсто. Тако сам свилену мараму ’барбери’ бренда купила за 110 долара, а продаје се иначе за 550 долара. Моја омиљена ствар коју сам тамо купила су ’пинк меч и меч’ сандале за 340, а оне су се у то време продавале за 1.100 долара. Одлазак у ову радњу је као лов на благо, никад не знам шта ме чека па је често обилазим”, прича Тања.