Kome se isplati kupovina na rasprodajama

Merkate tašnicu omiljenog brenda u sezoni, dugo i strpljivo, pa čekate sniženje s nadom da ćete je pronaći na rafu i dograbiti nekoliko hiljada jeftinije? Ili ipak pristajete na redovnu cenu, pa provlačite kartice i plaćate na rate, jer ako i kada dočekate sezonsko sniženje veliko je pitanje da li ćete tada uspeti da nađete ono što vam treba.

Da li zapravo postoje prava sezonska sniženja na domaćem tržištu i koliko potrošači uspevaju da kupe ono što im nedostaje ovom prilikom, a koliko zapravo samo isprazne novčanike?

Sezonska sniženja karakteristična su za kraj godine, u periodu od 25. decembra i 10. januara i tokom leta od 1. i 15. jula, a traju obično i duže, dok se ne rasproda roba koja neće biti potrebna u narednom godišnjem dobu. Često se među kupcima može čuti da kod nas ni ne postoje prava sniženja, legende se naširoko prepričavaju kako prodavci veštački snižavaju zapravo prethodno podignute cene, mada ni u svetu popusti na kraju sezone nisu više tako izdašni, pa da vam se čini da ste mnogo dobro prošli. Garderoba je povoljna, ali samo za odabrane. Najveći su izbor i ponuda za one koji nisu baš standardni „modeli” ili koji nose odeću ili obuću manju ili veću od uobičajene.

Po zimsku jaknu u avgustu

Pažnju kupaca ovih dana najviše privlače izlozi s velikim natpisima „sniženje”, „rasprodaja”, „popust 50 odsto”. Neretko ćete videti i izloge na kojima je istaknut raspon popusta, od 20 do 70 odsto, što nema veze s istinom, jer su na popustu od 70 odsto samo
dva-tri artikla, dok je cena ostalih snižena znatno manje.

Bilo kako bilo, leto je prava sezona kada se bude kupoholičarke i kupoholičari, kada za odlazak na more na kraju turističke sezone možete da kupite super japanke, kupaće i plažne peškire, bermude iz poslednje kolekcije, kao i lepršave haljine. Rasprodaje zapravo počinju od sredine jula, ali na većini mesta prodavci nude sniženja do 50 ili 70 odsto tek kad leto zamakne u avgust.

Kako se sniženja povećavaju, proporcionalno se smanjuje ponuda, pa ipak, odela možete da kupite i po ceni od 17.000 dinara, što je u junu, kada su bila najtraženija zbog matura, bilo nezamislivo. Moderne sandale poznatog urbanog brenda su umesto 9.800 – 6.300 dinara, japanke „s potpisom” prodaju se i za 1.300 dinara, kupaći kostim možete da nađete i za 3.500 dinara.

Prodavnice sportske opreme su posebna meka za one koji vole da kupuju. Ponuda je veoma sadržajna i raznovrsna, ako ne birate samo ovogodišnje modele, nego preferirate neki klasičniji stil i udobnost, onda možete za tri puta manje para da se obučete i obujete.

Cene su mahom zaista prihvatljivije za potrošače, a prodavci samo trljaju ruke.

Pre nego što se upustite u višesatnu avanturu kupovine važno je i da odaberete mudro destinaciju –  tamo gde možete i da predahnete, da se osvežite, pojedete nešto, a i da su vaša deca namirena i da im nije dosadno dok birate, plaćate, probate odeću ili obuću.

Odnedavno, Beograd je dobio još jedan veliki tržni centar AVA park, na auto-putu neposredno pored Ikee, do kog je obezbeđen gradski prevoz, sve prodavnice su pet frendli, a postoji i park za decu, kao i nekoliko kafića i restoran gde se može predahnuti.

 „Kod nas su sezonske rasprodaje počele relativno skoro. U početku mi je bilo zanimljivo da vidim kako moj novac ima i neku drugačiju vrednost, dobar je bio osećaj kupiti nešto upola jeftinije. Sada najčešće šetam po prodavnicama bez opterećenja i kupim ako naletim na nešto baš zanimljivo. Ili, ako znam da mi treba jakna, kupim je iako je skoro kraj zime, jer je mnogo jeftinije. Obično biram neke klasičnije modele, pa se sezonski i modno uklapam i u naredne trendove”, kaže za „Magazin” četrdesetpetogodišnja Dragana.

Ona dodaje da je nekoliko puta tako kupovala deci unapred stvari i to baš nije slavno prošlo:

„Kad sam jedne godine sinu kupila neke skuplje čizme za sledeću sezonu, naredne godine on je toliko izrastao da sam obuću samo prosledila u komšiluk. Od tada deci ne kupujem na sniženjima, samo sebi i suprugu”, priča naša sagovornica.

Dragana ne krije da je iskusna kupoholičarka sada, kako sama kaže, na privremenom odmoru od svojih starih navika. Za nju je najbolja kupovina, ipak, i dalje u inostranstvu, najčešće u Italiji i Nemačkoj u koje ide u posetu rodbini. Doduše, gde god da je put nanese, proveri cene i smatra da su na Zapadu potrošači daleko cenjeniji.

U inostranstvo po garderobu

Njenu priču potvrđuje i Jelena Ilić. Doduše, ona ne kupuje često, a to najradije radi na putovanjima. Tamo se osmeli da kupi i neke brendirane stvari za koje kod nas najčešće ne želi da izdvoji toliko novca.

„Nedavno smo putovali u Francusku i prijateljica me je posavetovala da svratimo u jedan autlet na granici sa Španijom. Iako je nadomak Barselone, bio je pun Francuza, njima se isplati da idu, da čak i putuju zbog kupovine, jer u Francuskoj je sve skupo. I ja sam se oduševila, nakupovali smo neku zimsku odeću za muža i decu u prodavnici premijum brendova. Kesu smo napunili majicama, duksevima, čak smo i šuškavac kupili i sve to platili 300 evra, a samo taj šuškavac kod nas košta oko 20.000 dinara”, priča naša sagovornica.

„Suština šopinga, kada su rasprodaje, jeste ako mogu da kupim neki super skup komad povoljno. Ali, kod nas je toga sve manje, ne košta ništa baš 500 dinara pa da kažem da sam dobro prošla. A ni u inostranstvu više nije takva situacija. Ljudi koji žele da budu obučeni u sezonskim kolekcijama ne kupuju na rasprodajama, nego kad se ti određeni modeli pojave. Onima koji sada pune garderobere to je manje važno”, kaže Jelena.

Precrtajte prodavnicu

Ako vidite natpis na kojem piše „70 procenata”, precrtajte tu prodavnicu s liste za šoping. Takvi popusti otkrivaju da je preduzeće loše vođeno i da je prodavnica vrlo verovatno previše naplaćivala artikal od početka, kaže Mark Elvud, koji je napisao knjigu „Groznica popusta: Kako kupovati u sniženom svetu”.

Naša sniženja nisu realna

Sniženja u Srbiji, uključujući aktuelna letnja, prema oceni potpredsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zorana Nikolića, nisu realna kao u Evropi.

„Svako ko je prešao granicu naše zemlje zna šta znači realno sniženje. Nikada neću razumeti tvrdoglavo odbijanje naših trgovaca da se ponašaju kao njihove evropske kolege”, rekao je Nikolić za Tanjug.

U prilog tome naveo je da je veoma skupo skladištenje i povrat sezonske robe, kao što su odeća i obuća, jer su jedne sezone „in”, a druge neće biti.

„Zar trgovcima nije jednostavnije da cenu te robe snize i prodaju je, makar po ceni koštanja, nego da stoji u radnji, zauzima prostor, skladišti se, vraća u magacine”, pita se Nikolić i dodaje da su veći troškovi povrata robe koja se ne proda, nego tih sniženja.

Šoping „preko bare”

Amerika se smatra mekom za kupoholičare, a odatle je i potekao taj potrošački trend.

Tanja Jeftenić iz Čikaga kaže za „Magazin” da u šoping bukvalno ide svakog dana.

„Imam nekoliko prodavnica koje non-stop obilazim. Omiljena mi je ’Nordstrom last čans’. Postoje samo dve u celoj Americi, jedna u Arizoni, a druga u Čikagu koja je samo 15 minuta od mog posla. Te radnje su deo ’Nordstrom’ robne kuće koja ima brojne lokacije, međutim u ova dva tržna centra šalju stvari koje se ne prodaju ili vrate. Tu možete da nađete modele dizajnera kao što su ’šanel’, ’dior’, ’versače’ čija je cena snižena i do 70 odsto. Tako sam svilenu maramu ’barberi’ brenda kupila za 110 dolara, a prodaje se inače za 550 dolara. Moja omiljena stvar koju sam tamo kupila su ’pink meč i meč’ sandale za 340, a one su se u to vreme prodavale za 1.100 dolara. Odlazak u ovu radnju je kao lov na blago, nikad ne znam šta me čeka pa je često obilazim”, priča Tanja.