Смотра румунског фолклора Војводине у Локвама

Локве – Част да буде домаћин Фестивала румунске музике и фолклора Војводине ове године је припала селу Локве у општини Алибунар. Највећа ревија румунског мелоса у Србији има изузетну традицију, ове године одржава се по 63. пут али је мисија остала непромењена од првог дана – очување и промовисање румунских народне песме, игара и ношњи и њихово преношење будућим генерацијама.

Малене Локве уклопиле су Фестивал у своју тронедељну манифестацију „Летњи дани Локве – 2023” и обележавање сеоске славе, док ће сама смотра трајати до 19. августа. Великом сценом фестивала продефиловаће 39 инструменталних и вокалних солиста, низ ансамбала… По процени организатора, своје стваралаштво и умеће приказаће преко 1.500 учесника из Војводине и суседне Румуније.

„На свечаном отварању фестивала били су гости из Румуније, а током четири дана смењиваће се велики број културно-уметничких друштва из читаве Војводине. Ово је изузетна част, али и велики изазов за овако мало село као што су Локве. Организацију је на себе преузела млада екипа, наравно уз подршку, помоћ и савете старијих и искуснијих мештана”, напомиње Денис Ардељан, члан организационог одбора фестивала, чији носиоци програма су локални аматери са неколико нових фолклорних кореографија, али и оркестром, певачком групом и вокалним солистима првог ансамбла и ветерана. Организатор, овдашња Месна заједница и покровитељ, Општина Алибунар са Туристичком организацијом, уз подршку Спортског савеза и Центра за културу, још се хвале да ће њихово издање фестивала увеличати и изузетни солисти, афирмисана имена, као што су Адриан Станка, Отилиа Дума, Цармен Бируеску. Концерте ће одржати и неколико великих румунских амбала, а гост фестивала је и професионални ансамбл „Тимиш” из Темишвара.

Фестивала румунске музике и фолклора Војводине настао је далеке 1959. године у јужнобанатском Уздину и сваке године се одржава у другом месту, насељеном румунским живљем, претежно у Банату. Током времена прерастао је у најзначајнију културну манифестацију Румуна у Војводини, пре свега захваљујући квалитету и огромном броју учесника. Локалне заједнице истичу да  је поред најзначајније мисије очувања традиције Румуна на овим просторима, то и прилика да мала места за време фестивала постану дестинације интересантне туристима. То потврђује и немали број људи из европске и прекоокеанске дијаспоре што долазе у Србију у овом периоду, како би уживали у догађају, који представља богато румунско културно наслеђе сачувано у песмама, играма и народној ношњи.