Smotra rumunskog folklora Vojvodine u Lokvama

Lokve – Čast da bude domaćin Festivala rumunske muzike i folklora Vojvodine ove godine je pripala selu Lokve u opštini Alibunar. Najveća revija rumunskog melosa u Srbiji ima izuzetnu tradiciju, ove godine održava se po 63. put ali je misija ostala nepromenjena od prvog dana – očuvanje i promovisanje rumunskih narodne pesme, igara i nošnji i njihovo prenošenje budućim generacijama.

Malene Lokve uklopile su Festival u svoju tronedeljnu manifestaciju „Letnji dani Lokve – 2023” i obeležavanje seoske slave, dok će sama smotra trajati do 19. avgusta. Velikom scenom festivala prodefilovaće 39 instrumentalnih i vokalnih solista, niz ansambala… Po proceni organizatora, svoje stvaralaštvo i umeće prikazaće preko 1.500 učesnika iz Vojvodine i susedne Rumunije.

„Na svečanom otvaranju festivala bili su gosti iz Rumunije, a tokom četiri dana smenjivaće se veliki broj kulturno-umetničkih društva iz čitave Vojvodine. Ovo je izuzetna čast, ali i veliki izazov za ovako malo selo kao što su Lokve. Organizaciju je na sebe preuzela mlada ekipa, naravno uz podršku, pomoć i savete starijih i iskusnijih meštana”, napominje Denis Ardeljan, član organizacionog odbora festivala, čiji nosioci programa su lokalni amateri sa nekoliko novih folklornih koreografija, ali i orkestrom, pevačkom grupom i vokalnim solistima prvog ansambla i veterana. Organizator, ovdašnja Mesna zajednica i pokrovitelj, Opština Alibunar sa Turističkom organizacijom, uz podršku Sportskog saveza i Centra za kulturu, još se hvale da će njihovo izdanje festivala uveličati i izuzetni solisti, afirmisana imena, kao što su Adrian Stanka, Otilia Duma, Carmen Biruesku. Koncerte će održati i nekoliko velikih rumunskih ambala, a gost festivala je i profesionalni ansambl „Timiš” iz Temišvara.

Festivala rumunske muzike i folklora Vojvodine nastao je daleke 1959. godine u južnobanatskom Uzdinu i svake godine se održava u drugom mestu, naseljenom rumunskim življem, pretežno u Banatu. Tokom vremena prerastao je u najznačajniju kulturnu manifestaciju Rumuna u Vojvodini, pre svega zahvaljujući kvalitetu i ogromnom broju učesnika. Lokalne zajednice ističu da  je pored najznačajnije misije očuvanja tradicije Rumuna na ovim prostorima, to i prilika da mala mesta za vreme festivala postanu destinacije interesantne turistima. To potvrđuje i nemali broj ljudi iz evropske i prekookeanske dijaspore što dolaze u Srbiju u ovom periodu, kako bi uživali u događaju, koji predstavlja bogato rumunsko kulturno nasleđe sačuvano u pesmama, igrama i narodnoj nošnji.