Манчевски: Филм „Кајмак" се бави вечитом темом слободе појединца

САРАЈЕВО – Редитељ Милчо Манчевски каже да ће му наредни филм бити „Збогом Копакабано”, да се актуелни „Кајмак” бави вечитом темом слободе појединца и компликованим љубавним односима, као и да засад нема планова да се обележи 30 година од првенца „Пре кише”.

– „Кајмак” је мало чудан филм. Можда мали експеримент. Али ја увек тражим нешто ново, различито. Гре'ота је радити исти филм поново и поново, рекао је Манчевски Танјугу на Сарајево филм фестивалу (СФФ).

Кренувши са премијере у Токију пут по светским фестивалима, „Кајмак” је, између осталог, обишао Тајпех, Португал и сада Сарајево, где је Манчевски био „на првом издању фестивала, док је град био под опсадом”.

„Кајмак” је приказан у оквиру нетакмичарског програма „Опен ер” СФФ-а, а Манчевски додаје да је пријем филма до сада био одличан, пошто је продат у 50 земаља, а следи Синеквест фестивал у Калифорнији, Италија и друга места.

Упитан да ли је прави тренутак имајући у виду дешавања у свету, за филм интимне тематике какав је „Кајмак”, Манчевски је одговорио да тако не размишља, јер ради „оно што срце тражи, уз наду да ће се то људима допасти”.

– Битно је да тако снимам филмове. Филм је уметности и треба да функционише данас, кроз 50 и стотину година. То није репортажа, није прилог за Си Ен Ен. Филм се бави мало дубљим стварима, истакао је Манчевски. У случају „Кајмака” то није ништа што је тренутно курентно, већ је питање личне слободе, односа заједнице према појединцу, а то су вечне теме, рекао је редитељ.

Манчевски је додао да би суштина његовог филма била иста и деведесетих, двехиљадитих или 1950. године.

– Наравно, форма би и била различита, са пуно другачијих детаља, али суштина о чему филм говори и суштина осећања, која остану у нама након што га огледамо, надам се да би била иста, навео је северномакедонски редитељ. У копродукцији Северне Македоније, Данске, Холандије и Хрватске, говори се о два пара уплетена у неконвенционалне еротске односе, а прича о вечитој потрази за љубављу дотиче се и сурогат родитељства, невере, улоге жене у породици и друштву, трговине људима и сексуалне слободе.

У „Кајмаку” играју Сара Климоска, Камка Тоциновски, Александар Микић, Симона Спировска, Ана Стојановска, Филип Трајковић и други. У представљању „Кајмака” у јавности често понављао слоган да је „љубавна прича за одрасле”, а Манчевски признаје да је то део генезе како је дошао до филма.

„То је реакција на факат да се у филмској индустрији, посебно у холивудском филму, о љубави не прича искрено, да је то веома често фолирање, политура”, оценио је Манчевски, који деценијама ради у Сједињеним Државама.

Постоји образац „момак среће девојку, она га оставља, па онда ипак живе дуго срећно до заласка сунца”, а Манчевски упозорава да су „у суштини, у животу, љубавни односи пуно компликованији”.

–Тежи су и лепши. Хтео сам да направим филм који о томе прича. И због тога је то љубавна прича за одрасле. Није за клинце, није фолирање, већ је – компликованије, нагласио је синеаста.

Упитан колико поменути холивудски образац заправо одговара перцепцији западњака као превише регулисаних, уштогљених и отуђених људи, Манчевски је одговорио да су људи свуда исти: „Можда је форма мало различита, обичаји, говор тела, простор, али је суштина иста. Не верујем да су на западу људи пуно уштогљенији. Има их и тамо и код. Има малограђана и тамо и код нас, као и искрености и фолирања, приметио је Манчевски.

Према његовим речима, можда је лакше снимити „Кајмак” у Европи, јер би се радио више са андерграунд приступом финансирању у Холивуду, који је „у суштини конзервативан, али то се више односи на индустрију, него на читаву америчку културу”.

У раду на тако осетљивој теми као у „Кајмаку” увек има неких граница до којих се иде, а Манчевски истиче да их не дефинише, већ ради по некој интуицији, која је обично резултат искуства, људског и професионалног.

– Било је пуно граница. О овоме не треба говорити или начин који ћемо снимати треба да буде другачији. То је део тражења равнотеже и преговарања аутора са материјом", истакао је редитељ, који је тражио да назив „Кајмак” остане свуда исти и да се не преводи.

Манчевски планира нови филм „Збогом Копакабано”, који би требало да се ради следеће године, као „условно речено трећи део трилогије са 'Врбом' и 'Кајмаком'”.

–Ако окончам тучу са Агенцијом за филм у Македонији, ако све буде ишло како треба снимићу тај филм. Пријавио сам је за корупцију и сукоб интереса. Блокирали су ми пројекат. И идемо даље, навео је Манчевски, додавши да је Србија ушла као копродуцент.

Упитан постоји ли могућност неког новог издања његовог хваљеног првенца „Пре кише”, пошто се наредне године навршава три деценије од изласка, Манчевски је признао да би „кад би били у некој озбиљној средини и ситуацији сигурно нешто спремили”, али овако не верује.

Манчевски је деведесетих радио музичке спотове, за Кирилиа Џајковског, Арестед девелопмент и друге, али није одавно, и каже да нема ништа против да им се поново врати, али не као тезги већ „треба да буде вредно пажње, нешто што ће се памтити”.

– Не пратим музичка кретања. Кад су се спотови појавили имали су потенцијал да буду нешто више него што на крају јесу. Да буду мали експериментални филмови и уметничке провокације. Најчешће су албум кавери који се крећу. Част изузецима. Има правих малих ремек дела", оценио је Манчевски. Према његовим речима, спотови сад могу да живе на интернету и не морају да постоје као некада само за Ем Ти Ви (МТВ), и „отвара се већа могућност, али то тек треба да видимо да се искористи”.