Штедња у домаћој валути и даље исплативија од оне у еврима

Штедња становништва у домаћој валути крајем јуна 2023. достигла је свој нови највиши ниво и износила је готово 109 милијарди динара, а током јула је наставила да расте и према оперативним подацима премашила је 110 милијарди динара. То је показатељ очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чему су допринеле очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара према евру, саопштено је из Народне банке Србије (НБС) која жели да афирмише штедњу у домаћој валути, указујући на њену већу исплативост.

Анализа исплативости штедње, урађена за период од последњих једанаест година (од јуна 2012. до јуна 2023), поново доказује да је боље штедети у домаћој валути и у кратком и у дугом року. Пресудни фактори који су допринели таквом резултату су макроекономска и финансијска стабилност годинама уназад, а то је релативно стабилан курс динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу, више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15 одсто), мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се сачува макроекономска стабилност чак и у условима вишегодишње глобалне кризе: пандемија, енергетска криза, раст инфлације, светска геополитичка ситуација.

Из НБС наводе да поред глобалних неизвесности присутних у последњих неколико година, динарска штедња бележи раст, уз повећање учешћа дугорочних депозита. У последњих једанаест година динарска штедња је повећана више од шест пута и половином 2023. износила је 108,7 милијарди динара. У исто време, девизна штедња је увећана за 76 одсто, са 7,9 милијарди евра на 13,9 милијарди.

Најновија полугодишња анализа исплативости штедње потврђује да би штедиша у домаћој валути на улог од 100.000 динара орочен на годину дана и обнављан годишње у периоду од једанаест година на крају периода орочења, у јуну 2023, добио готово 48.000 динара (преко 400 евра) више од штедише који би на исти рок положио исти износ у еврима.

И динарска штедња орочена на годину дана, која није обнављана у прошлих једанаест година је чак у 98 одсто посматраних годишњих потпериода била исплативија од штедње у еврима.

На уложених 100.000 динара, штедиша који је од јуна 2022. штедео у домаћој валути, добио би у истом месецу ове године близу 1.900 динара више од штедише који би истовремено орочио 100.000 динара у еврима.

Када је реч о депозитима ороченим на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 90 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године у свих 109 посматраних потпериода. Практично, у периоду од једанаест година било је исплативије штедети у динарима без обзира на то на који је рок орочена штедња.

Из НБС напомињу да ће унапређење динаризације финансијског система бити њихов приоритет и у будућем периоду, при чему праћење и анализирање штедње у домаћој валути има важну улогу.