Štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od one u evrima

Štednja stanovništva u domaćoj valuti krajem juna 2023. dostigla je svoj novi najviši nivo i iznosila je gotovo 109 milijardi dinara, a tokom jula je nastavila da raste i prema operativnim podacima premašila je 110 milijardi dinara. To je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čemu su doprinele očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS) koja želi da afirmiše štednju u domaćoj valuti, ukazujući na njenu veću isplativost.

Analiza isplativosti štednje, urađena za period od poslednjih jedanaest godina (od juna 2012. do juna 2023), ponovo dokazuje da je bolje štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su makroekonomska i finansijska stabilnost godinama unazad, a to je relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto), mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u uslovima višegodišnje globalne krize: pandemija, energetska kriza, rast inflacije, svetska geopolitička situacija.

Iz NBS navode da pored globalnih neizvesnosti prisutnih u poslednjih nekoliko godina, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita. U poslednjih jedanaest godina dinarska štednja je povećana više od šest puta i polovinom 2023. iznosila je 108,7 milijardi dinara. U isto vreme, devizna štednja je uvećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi evra na 13,9 milijardi.

Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje potvrđuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i obnavljan godišnje u periodu od jedanaest godina na kraju perioda oročenja, u junu 2023, dobio gotovo 48.000 dinara (preko 400 evra) više od štediše koji bi na isti rok položio isti iznos u evrima.

I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana u prošlih jedanaest godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Na uloženih 100.000 dinara, štediša koji je od juna 2022. štedeo u domaćoj valuti, dobio bi u istom mesecu ove godine blizu 1.900 dinara više od štediše koji bi istovremeno oročio 100.000 dinara u evrima.

Kada je reč o depozitima oročenim na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 90 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 109 posmatranih potperioda. Praktično, u periodu od jedanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na to na koji je rok oročena štednja.

Iz NBS napominju da će unapređenje dinarizacije finansijskog sistema biti njihov prioritet i u budućem periodu, pri čemu praćenje i analiziranje štednje u domaćoj valuti ima važnu ulogu.