Бубрег свиње функционише у телу човека

Више од 32 дана функционисао је свињски бубрег, пресађен у експерименталне сврхе после смрти човека који је своје тело завештао науци, навели су стручњаци са Института за трансплантацију Универзитета „Лангони хелт” у Њујорку. Хирурзи су 14. јула обавили трансплантацију бубрега свиње у тело преминулог и уз помоћ апарата пратили његово функционисање у наредних више од месец дана. Само 24 часа после операције бубрег је почео да функционише, навели су стручњаци.

„Показали смо да свињски бубрег са само једном генетском модификацијом и без експерименталних лекова може да замени функцију људског бубрега најмање 32 дана и то без одбацивања”, рекао је др Роберт Монтгомери, који је био на челу тима за трансплантацију.

Научницима је дуго времена приликом овакве врсте пресађивања органа стварао проблем одређени ген код свиња, који је био главни узрочник одбацивања трансплантираног органа. Пре ове интервенције „проблематични” ген је био уклоњен из свињског бубрега.

Истраживање у оквиру којег је обављена и ова трансплантација могло би да спасе многе животе у будућности, сматра истраживачки тим који је извео операцију. Цео подухват не би могао да буде обављен без породице Мориса Милера (57), који је одлучио да своје тело, после проглашења мождане смрти, донира у циљу развоја науке. По речима чланова његове породице, сложили су се са његовом одлуком због могућности да ће свињски бубрези једног дана моћи да ублаже велику несташицу органа потребних за трансплантацију.

Ово није први пут да стручњаци поменутог института

обављају такозване ксенотрансплантације, односно пресађивање органа са животиње на човека. То је учињено два пута 2021. године приликом пресађивања бубрега свиње у људски организам, а прошле године хирурзи Института за трансплантацију извели су и операцију пресађивања свињског срца.

У Сједињеним Америчким Државама на листи чекања за трансплантацију налази се више од 103.000 људи, од којих скоро 88.000 чека на бубрег, указују подаци савезне мреже за набавку и трансплантацију органа у 2022. години, наводи се на сајту поменутог универзитета. Колика је разлика између броја оболелих и броја донираних органа најбоље илуструје податак да се скоро 808.000 пацијената у САД налази у завршној фази болести у којој је трансплантација једина нада.

У децембру 2020. америчка Управа за храну и лекове одобрила је посебну врсту свиње као потенцијални извор за људске терапије.

Последњих година експерти интензивирају истраживања у области пресађивања органа са животиња на људе. Тако су стручњаци са Универзитета Алабама у Бирмингему у САД почетком ове године обавили трансплантацију сличну оној коју су извели хирурзи поменутог института. У овом случају свињски бубрези функционисали су три дана.

У аналима светске медицине остаће забележено име Дејвида Бенета (57), као првог пацијента коме је пресађено генетски модификовано срце свиње. Он је оперисан у јануару прошле године, а са новим срцем поживео је два месеца.