Bubreg svinje funkcioniše u telu čoveka

Više od 32 dana funkcionisao je svinjski bubreg, presađen u eksperimentalne svrhe posle smrti čoveka koji je svoje telo zaveštao nauci, naveli su stručnjaci sa Instituta za transplantaciju Univerziteta „Langoni helt” u Njujorku. Hirurzi su 14. jula obavili transplantaciju bubrega svinje u telo preminulog i uz pomoć aparata pratili njegovo funkcionisanje u narednih više od mesec dana. Samo 24 časa posle operacije bubreg je počeo da funkcioniše, naveli su stručnjaci.

„Pokazali smo da svinjski bubreg sa samo jednom genetskom modifikacijom i bez eksperimentalnih lekova može da zameni funkciju ljudskog bubrega najmanje 32 dana i to bez odbacivanja”, rekao je dr Robert Montgomeri, koji je bio na čelu tima za transplantaciju.

Naučnicima je dugo vremena prilikom ovakve vrste presađivanja organa stvarao problem određeni gen kod svinja, koji je bio glavni uzročnik odbacivanja transplantiranog organa. Pre ove intervencije „problematični” gen je bio uklonjen iz svinjskog bubrega.

Istraživanje u okviru kojeg je obavljena i ova transplantacija moglo bi da spase mnoge živote u budućnosti, smatra istraživački tim koji je izveo operaciju. Ceo poduhvat ne bi mogao da bude obavljen bez porodice Morisa Milera (57), koji je odlučio da svoje telo, posle proglašenja moždane smrti, donira u cilju razvoja nauke. Po rečima članova njegove porodice, složili su se sa njegovom odlukom zbog mogućnosti da će svinjski bubrezi jednog dana moći da ublaže veliku nestašicu organa potrebnih za transplantaciju.

Ovo nije prvi put da stručnjaci pomenutog instituta

obavljaju takozvane ksenotransplantacije, odnosno presađivanje organa sa životinje na čoveka. To je učinjeno dva puta 2021. godine prilikom presađivanja bubrega svinje u ljudski organizam, a prošle godine hirurzi Instituta za transplantaciju izveli su i operaciju presađivanja svinjskog srca.

U Sjedinjenim Američkim Državama na listi čekanja za transplantaciju nalazi se više od 103.000 ljudi, od kojih skoro 88.000 čeka na bubreg, ukazuju podaci savezne mreže za nabavku i transplantaciju organa u 2022. godini, navodi se na sajtu pomenutog univerziteta. Kolika je razlika između broja obolelih i broja doniranih organa najbolje ilustruje podatak da se skoro 808.000 pacijenata u SAD nalazi u završnoj fazi bolesti u kojoj je transplantacija jedina nada.

U decembru 2020. američka Uprava za hranu i lekove odobrila je posebnu vrstu svinje kao potencijalni izvor za ljudske terapije.

Poslednjih godina eksperti intenziviraju istraživanja u oblasti presađivanja organa sa životinja na ljude. Tako su stručnjaci sa Univerziteta Alabama u Birmingemu u SAD početkom ove godine obavili transplantaciju sličnu onoj koju su izveli hirurzi pomenutog instituta. U ovom slučaju svinjski bubrezi funkcionisali su tri dana.

U analima svetske medicine ostaće zabeleženo ime Dejvida Beneta (57), kao prvog pacijenta kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje. On je operisan u januaru prošle godine, a sa novim srcem poživeo je dva meseca.