Убици дечака 40 година затвора

Ужице – „Пресудите по закону, мени је довољна казна што сам осрамотио себе, своју личност, породицу...”Ово је, на крају јучерашњег суђења у Окружном суду у Ужицу, једва прозборио Милинко Кушић(61) из Ивањице, оптужен да је на подмукао начин 23. маја ове године убио 13-годишњег Мирослава Богдановића из Трешњевице код Ариља, и то да би се осветио дечаковој мајци с којом је био у вези. Убиство дечака, а оптужени је своје недело пред судом признао, било је брутално: војничким ашовчићем ударио га је 20 пута по глави и још много пута по телу, ударајући и кад је несрећни Мирослав изгубио свест.

– То је убица, чудовиште, недужно дете је убио, треба га спалити на ломачи. Проклет био, дајте ми ашов да ја њега убијем – викала је у судници, кроз плач, мајка убијеног дечака Драгица Миливојевић, која је са убицом претходно око четири године била у интимној вези, а коју је уочи трагичног дана хтела да раскине.

И суд је пресудио: Милинко Кушић осуђен је на најстрожу казну од 40 година затвора. По образложењу председника судског већа Љубише Р. Радуловића, на основу доказа закључено је да је убиство почињено на подмукао начин, а из безобзирне освете услед веровања окривљеног да га ја мајка дечака преварила с другим. Убијено је дете које то ничим није изазвало ни заслужило. Ретко се чине оваква тешка дела, овде је присутан невероватно висок степен кривице окривљеног, судско веће није имало дилема, додао је судија.

Иначе, оптужница је убици стављала на терет да је поменутог дана у Трешњевици, кад Драгица није била код куће, позвао дечака да пође с њим, рекавши да хоће да му поклони скутер који му је раније обећавао. Мирослав је бициклом дошао до Милинковог аута „пежо”, а онда је Кушић дечака одвео у оближњу шуму, па га војничким ашовом, извађеним из свог возила, снажно ударао док дечак није умро. Леш је сакрио у шуми, па после отишао код дечакове мајке, која се у међувремену вратила, и с њом попио кафу, ништа јој не говорећи. Затим је, наредног дана, и у потрази за Мирославом учествовао, покушавајући трагаче да наведе на помисао да је дечак страдао у саобраћајном удесу. Ипак, случај је затим расветљен. Јавна тужба, коју је заступао заменик oкружног јавног тужиоца у Ужицу Жељко Радибратовић, на суђењу га је теретила да је са директним умишљајем, рационално поступајући, уз освету као мотив, извршио брутално убиство.

Током читавог поступка Кушић, ни пред полицијом ни у истрази, није негирао извршење злочина. Штавише, изјавио је да је убиство починио јер је хтео да се освети дечаковој мајци, поводом њене њему тада упућене поруке да код ње више не долази, а веровао је да је нашла другог љубавника. Јуче пред судом није баш тако све описивао, правдајући се да се не сећа, и није показивао да се много каје – каткад су му били важнији неки небитни детаљи, него оно што је учинио – али је у једном тренутку казао:

– Извршио сам злочин над дететом које сам волео. То ће ме убити више него било шта друго на свету – говорио је оптужени, висок, просед, са брадицом и брковима. На питање суда да објасни тренутке извршења злочина, рекао је да је уочи недела пио ракију и да не може да објасни, не сећа се, шта се тада дешавало. Иначе, Кушић је после убиства хтео да се обеси у својој кући и написао је опроштајно писмо, али, како је пред судом објаснио, одустао је од намере да дигне руку на себе, јер своју родбину тада није могао да види на окупу, а то му је била жеља.

Б. Пејовић