Дуго чекање на „сусрет” минималне потрошачке корпе и минималца

Просечна и минимална плата у Србији могле би у року од три до пет година да покрију просечну и минималну потрошачку корпу, ако се настави оваква динамика развоја Србије и остваре пројектовани макроекономски показатељи. Ова изјава Милана Трајковића, заменика директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије, узбуркала је јавност и представнике синдиката који се још од 2018, без успеха, боре да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком копром.

„Сви наши захтеви датирају још из 2018, а од тада је прошло пет година. Ако на тај период сада додамо нових три до пет година, како прогнозирају из НБС-а, онда наши радници на минималцу треба да се „замрзну” и чекају боља времена”, нагласио је Зоран Марковић, председник Самосталног синдиката металаца Србије, који учествује у преговорима Социјално-економског савета о формирању нове минималне цене рада.

Када надлежни говоре о добрим „макроекономским показатељима” онда заправо анализирају базну инфлацију у коју нису укључени храна, енергенти, алкохол и цигарете.

„Сви знамо да је цена хране порасла 23 одсто, поврће је поскупело за више од 40 процената, енергенти ће порасти 26 до 27 одсто... Тако да, минимална цена рада која сада износи 230 динара по часу није била примењива ни у јануару 2023. а камоли сада, после ових силних поскупљења” навео је Марковић.

Осим тога што запосленима поручује да треба да се стрпе још три до пет година, држава редовно подсећа синдикате и да, ако би минималац био увећан за толико колико захтевају синдикати, онда би они требало да сносе одговорност за отпуштање радника.

„Ми питамо државу да ли је она онда спремна да сноси последицу одласка радника из Србије”, изричит је Марковић. Подсећа да је Савез самосталних синдиката Србије урадио анализу профита привредника, када је установљено да је у 2022. послодавцима профит порастао за 26,3 одсто у односу на ранију годину.

„Привредна друштва остварила су добит од 7,36 милијарди евра. Зашто онда ти исти послодавци не могу нешто од те добити да дају и радницима, јер сви знамо да је добар радник задовољан радник. Послодавци само траже од државе нова растерећења, а њихова добит је сваке године све већа. Рецимо, микропредузећа су забележили раст профита од 184 одсто у 2022”, напоменуо је Марковић.

Ни у УГС „Независност” нису сасвим сигурни да ће се у наредних три до пет година изједначити зараде и потрошачке корпе, како наводе из НБС-а, пошто динамика приближавања минималне зараде минималној корпи никако не иде у прилог таквој констатацији.

„И даље постоји одступање, од неких 12.000 динара, јер је у мају минимална корпа била 51.800, а минималац око 40.000. Тих 12.000 динара разлике можемо да досегнемо само знатним повећањем минималца и на томе ћемо инсистирати на преговорима. Ипак, нисам сигуран да ће то бити прихваћено, ни од владе ни од страних компанија, јер оне ионако имају већ потписане уговоре са владом у вези са субвенцијама где се радницима гарантују исплате минималне зараде, уз додатних 20 одсто”, рекао је Зоран Ристић, саветник за економска питања у „Независности”.

Објаснио је да стране фирме у повећању минималца виде само увећање свог трошка.

„Оне већ имају уговоре које су потписале са Србијом и дошли су на наше тржиште због квалитетне и јефтине радне снаге. Ако би се знатно повећао минималац, реално би постојала могућност да те исте компаније потраже неко ново тржиште, преместе своју производњу”, нагласио је Ристић. Додао је да ако се изједначавање зарада и корпе у 2021. како је замишљено није догодило због пандемије, па потом и сукоба у Украјини, онда није прихватљиво ни да се профити компанија повећавају.

Да се до сада ипак нису стекли услови за изједначавање минималне потрошачке корпе са минималном ценом рада, подсећа Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодавца Србије.

„Да би се то постигло, скок плата би требало да буде већи од раста инфлације, а то био велики ударац на буџет. Актуелни предлози синдиката који траже повећање минималца за 27 одсто, дакле, са садашњих 40.000 динара на око 52.000, сувише су нереални. Са друге стране, изјава председника Александра Вучића да ће минимална зарада бити повећана за око 17 процената је реалнија, а то је изнад инфлације која се очекује у наредној години” казао је Атанацковић. Навео је да наша економија не може да издржи драстично увећање минималца јер то није у складу са макроекономским показатељима.

„За оне који примају минималне зараде, кроз социјалне карте и остале државне програме подршке, тај проблем би могао да се ублажи” напоменуо је Атанацковић.

У Србији, иначе, према речима Милана Трајковића, из НБС-а, никада просечна плата није покривала просечну потрошачку корпу, нити минимална зарада минималну потрошачку корпу, откако постоје подаци.