Бугарске власти не откривају детаље о убиству Алексеја Петрова

Специјално за „Политику”

Софија – Постоје две главне верзије о узроку убиства Алексеја Петрова – освета или финансијски дуг. Ово је за медије изјавио министар унутрашњих послова Калин Стојанов коментаришући ликвидацију бившег специјалца и главног саветника Државне агенције за националну безбедност који је упуцан у среду током шетње планином Витоша у близини Софије. Према речима Стојанова, тренутно се ради на провери криминалних група широм земље како би се утврдило њихово евентуално саучесништво. Заменица главног тужиоца Марија Павлова изјавила је да не очекује почетак рата у подземљу после убиства Петрова. Наводи да и у овом правцу постоје анализе.

„Уверавам вас да ће руководство Тужилаштва учинити све да оваква тешка кривична дела не остану без последица и по извршиоце и по евентуалне жиранте. Колеге из Градског тужилаштва у Софији, заједно с Министарством унутрашњих послова, активно раде на расветљавању позадине овог убиства. Проверавају се апсолутно све могуће верзије. Очигледно да је дуго припремано, жртва је праћена, њене навике су проучаване”, рекла је Павлова.

Две прострелне ране – погодак у тело и у главу – изазвале су смрт 61-годишњег бизнисмена. Гађан је из аутоматског оружја са специјалном муницијом – патронама с ефектом хидрошока. То показују резултати форензичког вештачења.

Алексеј Петров је 2010. године био приведен и оптужен да је вођа криминалне групе која се бавила рекетирањем и изнудом. У октобру исте године одређен му је кућни притвор, а оптужбе су сведене на рекетирање и изнуду. Специјални суд је, међутим, у фебруару 2014. одлучио да обустави истрагу.

Министарство унутрашњих послова и Тужилаштво до сада нису дали готово никакве информације. Службе кажу само да настављају да прикупљају доказе и раде на свим верзијама. Познато је да је Петров био са тројицом припадника обезбеђења, али они нису успели да реагују. Према незваничним информацијама, рекао им је да нема потребе да иду с њим. Повређена је и жена која је шетала с њим. Она је у болници у тешком стању, али није животно угрожена.

У јавности круже свакакве верзије о убиству Петрова. Неки кажу да разлог за пуцњаву треба тражити у његовим сукобима у прошлости. Други, пак, тврде да је убиство можда повезано с убиством контроверзног бизнисмена Красимира Каменова пре неколико месеци у Јужноафричкој Републици. Овоме је претходио покушај убиства бившег главног тужиоца Ивана Гешева, који је недељама раније именовао Каменова као учесника у завери да се он смени с функције. У сагу са сменом Гешева умешао се и Петров. Он је јавно изјавио да би бившем државном тужиоцу требало наћи другу канцеларију. Бивши агент важио је за веома утицајну личност у безбедносним службама, у политици, бизнису и криминалном свету. Недавно је изјавио да је помогао у формирању актуелне владе.

Премијер Николај Денков организовао је састанак с службама безбедности због убиства Петрова, али и због све већег броја тешких кривичних дела у Бугарској.

Један део политичара мисли да ову ситуацију користе руски агенти у Бугарској. Према речима посланика Демократске Бугарске Атанаса Атанасова, ови агенти раде на изазивању политичке дестабилизације у земљи.

Слично мисли и министар одбране Тодор Тагарев.

„Русија користи сваку прилику која јој се пружи. Ето вам примера – експлозија зида бране ’Нова Каховка’, коју су руски медији открили, која ће загадити воду на бугарском и румунском делу Црног мора и упропастити туристичку сезону. Слажем се с тврдњама да би Русија могла да искористи убиство Алексеја Петрова да нашкоди интересима Бугарске. Она користи сваку прилику”, рекао је Тагарев за ТВ Нова.

„Убиство не треба мешати с питањем пријема Бугарске у шенген, који има своју путању и јасна правила”, изјавила је портпаролка Европске комисије Анита Хипер одговарајући на питање да ли би атентат могао да утиче на овај процес.

„Већ 12 година говоримо да су Бугарска и Румунија спремне за шенген”, рекла је Хиперова и изразила очекивање да ће две земље ове године постати пуноправне чланице зоне без граничне контроле. Бугарско чланство у шенгену блокирају Холандија и Аустрија, а румунско – само Аустрија. Бугарска влада сматра да је најважније повлачење вета Холандије, која тврди да власти у Софији нису показале убедљиве резултате у борби против корупције. После убиства личности попут Алексеја Петрова, лако се могу додати проблеми с организованим криминалом.

Холандијом до краја године управља прелазна влада и врло је вероватно да она неће решити питање пријема Бугарске у зону слободног путовања. Дакле, мало је вероватно да ће се придруживање Бугарске шенгену догодити до краја године. Аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер рекао је 1. августа да вето на придруживање Бугарске и Румуније шенгену мора остати како би се одржала контрола граница. Карнеров глас био је кључни у влади у Бечу за наметање вета прошлог децембра. Аустрија захтева да Европска комисија прво изгради нову, сигурнију граничну ограду око бугарско-турске границе пре него што размотри укидање вета. Бугарска се нада да ће шенгенски вето бити укинут ове године због реформе правосуђа и одлуке Европске комисије да укине механизам праћења две балканске земље.