Bugarske vlasti ne otkrivaju detalje o ubistvu Alekseja Petrova

Specijalno za „Politiku”

Sofija – Postoje dve glavne verzije o uzroku ubistva Alekseja Petrova – osveta ili finansijski dug. Ovo je za medije izjavio ministar unutrašnjih poslova Kalin Stojanov komentarišući likvidaciju bivšeg specijalca i glavnog savetnika Državne agencije za nacionalnu bezbednost koji je upucan u sredu tokom šetnje planinom Vitoša u blizini Sofije. Prema rečima Stojanova, trenutno se radi na proveri kriminalnih grupa širom zemlje kako bi se utvrdilo njihovo eventualno saučesništvo. Zamenica glavnog tužioca Marija Pavlova izjavila je da ne očekuje početak rata u podzemlju posle ubistva Petrova. Navodi da i u ovom pravcu postoje analize.

„Uveravam vas da će rukovodstvo Tužilaštva učiniti sve da ovakva teška krivična dela ne ostanu bez posledica i po izvršioce i po eventualne žirante. Kolege iz Gradskog tužilaštva u Sofiji, zajedno s Ministarstvom unutrašnjih poslova, aktivno rade na rasvetljavanju pozadine ovog ubistva. Proveravaju se apsolutno sve moguće verzije. Očigledno da je dugo pripremano, žrtva je praćena, njene navike su proučavane”, rekla je Pavlova.

Dve prostrelne rane – pogodak u telo i u glavu – izazvale su smrt 61-godišnjeg biznismena. Gađan je iz automatskog oružja sa specijalnom municijom – patronama s efektom hidrošoka. To pokazuju rezultati forenzičkog veštačenja.

Aleksej Petrov je 2010. godine bio priveden i optužen da je vođa kriminalne grupe koja se bavila reketiranjem i iznudom. U oktobru iste godine određen mu je kućni pritvor, a optužbe su svedene na reketiranje i iznudu. Specijalni sud je, međutim, u februaru 2014. odlučio da obustavi istragu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo do sada nisu dali gotovo nikakve informacije. Službe kažu samo da nastavljaju da prikupljaju dokaze i rade na svim verzijama. Poznato je da je Petrov bio sa trojicom pripadnika obezbeđenja, ali oni nisu uspeli da reaguju. Prema nezvaničnim informacijama, rekao im je da nema potrebe da idu s njim. Povređena je i žena koja je šetala s njim. Ona je u bolnici u teškom stanju, ali nije životno ugrožena.

U javnosti kruže svakakve verzije o ubistvu Petrova. Neki kažu da razlog za pucnjavu treba tražiti u njegovim sukobima u prošlosti. Drugi, pak, tvrde da je ubistvo možda povezano s ubistvom kontroverznog biznismena Krasimira Kamenova pre nekoliko meseci u Južnoafričkoj Republici. Ovome je prethodio pokušaj ubistva bivšeg glavnog tužioca Ivana Geševa, koji je nedeljama ranije imenovao Kamenova kao učesnika u zaveri da se on smeni s funkcije. U sagu sa smenom Geševa umešao se i Petrov. On je javno izjavio da bi bivšem državnom tužiocu trebalo naći drugu kancelariju. Bivši agent važio je za veoma uticajnu ličnost u bezbednosnim službama, u politici, biznisu i kriminalnom svetu. Nedavno je izjavio da je pomogao u formiranju aktuelne vlade.

Premijer Nikolaj Denkov organizovao je sastanak s službama bezbednosti zbog ubistva Petrova, ali i zbog sve većeg broja teških krivičnih dela u Bugarskoj.

Jedan deo političara misli da ovu situaciju koriste ruski agenti u Bugarskoj. Prema rečima poslanika Demokratske Bugarske Atanasa Atanasova, ovi agenti rade na izazivanju političke destabilizacije u zemlji.

Slično misli i ministar odbrane Todor Tagarev.

„Rusija koristi svaku priliku koja joj se pruži. Eto vam primera – eksplozija zida brane ’Nova Kahovka’, koju su ruski mediji otkrili, koja će zagaditi vodu na bugarskom i rumunskom delu Crnog mora i upropastiti turističku sezonu. Slažem se s tvrdnjama da bi Rusija mogla da iskoristi ubistvo Alekseja Petrova da naškodi interesima Bugarske. Ona koristi svaku priliku”, rekao je Tagarev za TV Nova.

„Ubistvo ne treba mešati s pitanjem prijema Bugarske u šengen, koji ima svoju putanju i jasna pravila”, izjavila je portparolka Evropske komisije Anita Hiper odgovarajući na pitanje da li bi atentat mogao da utiče na ovaj proces.

„Već 12 godina govorimo da su Bugarska i Rumunija spremne za šengen”, rekla je Hiperova i izrazila očekivanje da će dve zemlje ove godine postati punopravne članice zone bez granične kontrole. Bugarsko članstvo u šengenu blokiraju Holandija i Austrija, a rumunsko – samo Austrija. Bugarska vlada smatra da je najvažnije povlačenje veta Holandije, koja tvrdi da vlasti u Sofiji nisu pokazale ubedljive rezultate u borbi protiv korupcije. Posle ubistva ličnosti poput Alekseja Petrova, lako se mogu dodati problemi s organizovanim kriminalom.

Holandijom do kraja godine upravlja prelazna vlada i vrlo je verovatno da ona neće rešiti pitanje prijema Bugarske u zonu slobodnog putovanja. Dakle, malo je verovatno da će se pridruživanje Bugarske šengenu dogoditi do kraja godine. Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner rekao je 1. avgusta da veto na pridruživanje Bugarske i Rumunije šengenu mora ostati kako bi se održala kontrola granica. Karnerov glas bio je ključni u vladi u Beču za nametanje veta prošlog decembra. Austrija zahteva da Evropska komisija prvo izgradi novu, sigurniju graničnu ogradu oko bugarsko-turske granice pre nego što razmotri ukidanje veta. Bugarska se nada da će šengenski veto biti ukinut ove godine zbog reforme pravosuđa i odluke Evropske komisije da ukine mehanizam praćenja dve balkanske zemlje.