На обали Груже бесправно се граде и хотели

Крагујевац – Већ 20 година нико не може да заузда дивљу градњу на Гружанском језеру, акумулацији са које се водом за пиће снабдева око 250.000 становника централне Србије, Крагујевац и околне општине. На обалама језера је више од 200 нелегалних објеката, углавном кућа од чврстог материјала, а недавно је почела изградња и једног вишеспратног хотела. Наравно, без дозволе, јер је у зони санитарне заштите око акумулације строго забрањена градња било каквих објеката.

Дивља градња на обалама језера отежава прераду сирове воде и угрожава цео екосистем који је већ нарушен интензивном пољопривредном производњом, магистралним путним правцем и мостом преко кога дневно пређе више хиљада возила, али и несавесним понашањем појединих пецароша који иза себе остављају гомиле ђубрета. Гружанска вода је пуна хемикалија и биљака које труну, што додатно поскупљује производњу воде за пиће чији су ресурси ограничени.

Заштита Акумулације „Гружа” један је од приоритетних задатака града Крагујевца, али и Шумадијског управног округа који је покренуо усвајање новог просторног плана за читав гружански слив, који осим Крагујевца обухвата Кнић, Горњи Милановац и Чачак. Израду плана за подручје посебне намене још марта прошле године покренуло је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али је нацрт овог стратешког документа тек ових дана упућен на рани јавни увид.

Расправу с посебним интересовањем прати крагујевачко комунално предузеће „Водовод и канализација”, које упркос бројним проблемима успева да производе воду за пиће у количинама које су потребне Крагујевцу, Книћу и Баточини. Из овог предузећа стигло је низ сугестија у вези с новим планом који треба да дефинише намену гружанског слива и регулише правне односе на акумулацији од прворазредног значаја.

– На основу наших пријава надлежна грађевинска инспекција у општини Кнић је донела више од 200 решења за рушење бесправно саграђених објеката, али ни са једног од таквих објеката није скинут ни цреп. У питању су викендице и породичне куће на самој обали језера, а недавно смо уочили да се у зони санитарне заштите зида и један вишеспратни хотел. Ситуација је крајње забрињавајућа, јер Крагујевац не може да обезбеди довољне количине воде ни са једног другог водоизворишта. Ако се не заустави дивља градња на акумулацији „Гружа”, Крагујевац би у наредном периоду могао да остане без воде за пиће – упозорава директор крагујевачког „Водовода” Небојша Јаковљевић, позивајући надлежне да се определе и коначно кажу да ли су за развој туризма на Гружанском језеру или за заштиту акумулације воде за пиће.

У крагујевачком „Водоводу” сугеришу да би општина Кнић, надлежна за рушење бесправно саграђених објеката на својој територији, требало да се обрати држави уколико није у стању сама да реши проблем дивље градње на Гружанском језеру, које као и сви други водни ресурси у нашој земљи подлеже сету закона и надлежности што се мешају и преплићу. Гружанско језеро припада општини Кнић, али се о њему истовремено старају надлежна министарства, затим ЈП „Србијаводе”, па рибочуварска служба, а на крају и Лучка капетанија Смедерево која утврђује пловни режим.

– Зона санитарне заштите обухвата 500 метара од обале, а бесправни објекти се осим на приватним парцелама подижу и на државном земљишту. То је просто ван памети. Не само зато што такви објекти не могу да се легализују, већ представљају и опасност. У неким блискоисточним земљама, па и у Европи, акумулације воде за пиће чува војска, јер бране и системи за прераду воде могу бити и безбедносни проблем – наводи директор Јаковљевић, објашњавајући да постављање ограде око језера није право решење без професионалне чуварске службе.

Важећи план за слив речице Груже усвојен је још 1976. године, а брана у Пајсијевићу и систем за пречишћавање воде покренути су 1984, после низа перипетија и једне политичке одлуке којом је пресечена дуготрајна стручна расправа о исплативости формирања акумулације на терену с лошом конфигурацијом. Проблем велике плавне површине и мале просечне дубине језера присутан је и данас, пре свега због сталног труљења биљака, чије цветање подстиче сунце које се пробија кроз воду. То поскупљује прераду сирове воде, због чега и цена воде за пиће у Крагујевцу стално расте. Али воде барем има, што не значи да ће и будућности бити тако.