На Старој планини 128 локација за МХЕ

Ниш – Са највишим врхом Миџором од 2169 метара, Стара планина је једна од највиших, али без много сумњи и међу најлепшим планинама у нашој земљи. На крајњем истоку Србије и на граници са суседном Бугарском по висини и по лепоти нижу се старопланински врхови – Жаркова и Мартинова чука, Дупљак, Бабин зуб, Тупанац, Вражја глава, Сребрна глава и други који као јединствено дело природе својим аутентичним изгледом чине Национални парк „Стара планина”. Лепота и разноврсност пејзажа, велико богатство флоре и фауне уз богато геоморфолошко, хидролошко и палеонтолошко наслеђе, уз изузетне културне вредности, чине овај бисер природе једним од највреднијих, најатрактивнијих и најпосећенијих у Србији.

У Заводу за заштиту природе Србије посебно истичу да се Национални парк „Стара планина” одликује богатством водом и великим бројем врела, извора, река и речица, водопада и слапова. Палеонтолошки налази велике старости, пећине, увале, гламе, тресаве, камени блокови и геоморфолошки облици друге врсте на овом подручју представљају непроцењиву ризницу геонаслеђа наше земље. Тупавица код села Дојкинци, Куртулски водопад, низ од два Пиљска водопада, као и Чунгуљски водопад, слапови Јаришорског дола, Калуђерски скокови (232 метра) најпознатији су водопади и слапови у овом националном парку, који са правом носе епитет „скривени драгуљи Србије”.

Посебном лепотом истичу се планинске реке Височица, Голема река, Црновршка река, Топлодолска река, Темштица, Дојкиначка и Јеловичка река, делом Тргивишки и Бели Тимок. Неке од њих усекле су специфичне клисуре, као што су Коренатац и клисура Владикине плоче.

А геолошка и разноврсност педолошког супстрата, наглашава се, као и разуђеност терена и надморска висина значајно су утицали на флористички и вегетацијски диверзитет Старе планине и истоименог парка природе. Велика заступљеност букових шума, мешовите лишћарско-четинарске шуме и шуме смрче и честе појаве заједнице са бором кривуљем на већим надморским висинама, али и значајан број аутохтоних биљака, чине посебним овај по свему специфичан и прелепи парк у планинском амбијенту.

У богатству фауне предњачи присуство великог броја птица, међу којима се истичу планинска ушата шева, руменка, источна шарена мухарица, планински зујевац и други, као и сисари текуница, слепо куче, волухарице, међу којим је једна од најспецифичнијих пољска волухарица, зец и ласица, али и веома ретке врсте риба попут пеша, поточне пастрмке, балканског вијуна, вијунице и гмизавци и водоземци – живородни гуштер, планински мрмољак и шарка, уз неретко поједине врсте из групе бескичмењака.

Заштићеним подручјем управља Јавно предузеће „Србијашуме”. На подручју Старе планине заштићено је скоро 350 биљних врста, што значи да је њихово сакупљање могуће само уз посебну дозволу Министарства заштите животне средине Србије.

Последњих година посебна прича били су покушаји нарушавања заштићеног подручја Националног парка „Стара планина”, као и подручја целе планине намерама да се изграде мини-хидроелектране (МХЕ). Како је за „Политику” речено у Заводу за заштиту природе Републике Србије према Катастру МХЕ из 1989, на простору Старе планине било је предвиђено чак 128 локација за изградњу малих хидроелектрана на речицама и рекама. Овај завод издао је неопходне услове заштите природе само за изградњу три МХЕ.

Заштићено подручје поседује чуварску службу која спроводи контролу над коришћењем Парка природе „Стара планина”, који је на територијама општина Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград и који се простире на површини од 142.219,65 хектара.

Национални парк „Стара планина” је под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја, сврстано у највишу, прву категорију.