Панчевачким пчеларима преполовљени приноси

Долово – Панчевачки пчелари би желели сезону на измаку да што пре оставе иза себе, јер су им пролећне кише и хладно време значајно умањили приносе. Паша је овде углавном сунцокретова и багремова, пчеле праве и ливадски мед, али га је код неких произвођача готово упола мање, свега четири до пет килограма по кошници. У Србији, је, кажу, просек око 15 килограма.

„Кошнице сам возио у оближњу Делиблатску пешчару, али уопште нисам задовољан, јер време није пчелама дозволило да одраде свој посао, у мојим кошницама је принос мањи за 30 до 40 одсто”, каже нам Ђорђе Новковић, пчелар из Долова, напомињући да он и његове колеге већ неколико година муче муку с временом.

„Много смо радили, а штета је велика, а ваља се и припремати за зиму, јер за нас август представља крај летње и почетак зимске сезоне. Тренутно је пред нама посао заштите од штеточина и болести, од крпеља или варое. Треба контролисати и присуство матице, утврдити снагу друштва и количину хране у кошницама, како би пчеле презимиле, а уколико је потребно, следи прихрањивање. И то нам је због времена постало такорећи редовна обавеза у последњих неколико година, а све то додатно увећава трошкове производње”, објашњава Новковић. Због свега наведеног, каже, многи пчелари су почели да производе матице, што јесте тежи, али и уноснији посао, са сигурнијим пласманом.

Неприлике што прате пчеларство требало би да ублажи суфинансирање ове производње средствима из конкурса Покрајинског секретаријата за пољопривреду, опредељеним за набавку нових пчелињих друштава, опреме за пчеларство, кошница и контејнера. За ту намену издвојено је 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август. Право на подстицај имају активна регистрована пољопривредна газдинства, правна лица, односно привредна друштва, земљорадничке и сложене задруге, као носиоци регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Такође, могу да конкуришу физичка и правна лица и предузетници, чије газдинство је регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, затим жене носиоци газдинства, као и физичка лица и оснивач правног лица, ако је млађи од 40 година. Максимални износ бесповратних средстава по једној пријави је 300.000 динара (до 70 процената прихватљивих трошкова инвестиције), а минималан износ је 50.000 динара.

Овдашњи пчелари, њих око 60 окупљених у друштву које има традицију дужу од века, поздрављају најављену финансијску помоћ државе. Ипак, скрећу пажњу да ни новац не може надокнадити штету коју им наносе илегални произвођачи и продавци вештачког меда. Такви не само што обмањују купце продајући им нешто што не одговара декларацији на производу, већ и директно угрожавају здравље становништва. Како би се томе стало на пут, у Панчеву је основан Кластер произвођача хране и пића „Уједињени за квалитет”, а један од оснивача кластера је и Савез пчеларских организација Србије. Главни циљ групације је, како се наводи, оштра борба против фалсификата, пре свега меда, ракије и вина, али и свих других пољопривредних и прехрамбених производа.

Из новоформираног кластера поручују да су спремни за борбу против великог броја лобиста којима не одговара постизање циљева за које се пчелари у оквиру иницијативе „Уједињени за квалитет” залажу.

Олга Јанковић