Додатни часови физичког од првог септембра

Додатни часови физичког и здравственог васпитања од првог септембра уводе се у 120 одељења основних и средњих школа. Тиме почиње реализација пилот пројекта министарстава просвете, спорта и здравља „Свако дете има право да одраста здраво”. Огледно повећање наставе физичког у редовном распореду часова планирано је у 70 одељења од првог до четвртог разреда осмолетке, 30 одељења основаца од петог до осмог разреда и 20 средњошколских одељења, прецизира за наш лист Мирослав Марковић, члан управе Српског савеза професора физичког васпитања и спорта, иначе саветник у Заводу за унапређивање образовања и васпитања.

У колико и у којим школама ће се овај пројекат реализовати треба да одреди ресорно Министарство просвете. Извесно је да ће то бити школе у којима се већ практикује обогаћени рад у једној смени, јер оне имају услова за то. Идеја је да се повећа број часова фискултуре, а тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава – унапређење здравља нације.

‒ Један динар, долар или евро уложен у превентиву, а ту спада физичка активност, седмоструко се држави враћа на терцијарним гранама здравствене заштите. Ако сада нешто не предузмемо ми за десетак, петнаест година нећемо имати радно способно становништво. Већ је драстично повећан број одлазака на боловање, људи су све болеснији, то је у директној вези с физичком (не)активношћу и (не)здравим стиловима живота ‒ напомиње Марковић.

Да су системски кораци преко потребни потврђују резултати најновијих студија, које истичу професори физичког, а који показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Константно нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

Препорука је Светске здравствене организације (СЗО) да деца и млади сваког дана треба да проведу минимално 60 минута у умереној до високо интензивној физичкој активности. У Србији то испуњава мали број школараца. Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” потврђују да је свега 70 одсто дечака, а 66 одсто девојчица физички активно једном до двапут недељно. У просеку 11 одсто деце има сколиозу, кифозу или комбиновани деформитет кичменог стуба, а 13 одсто деце узраста од пет до 14 година има равне табане, и то знатно чешће у београдском региону где овај проценат достиже 22 одсто.

Притом, истраживања здравственог понашања школске деце која су обухватила ученике петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе показују да се учесталост свакодневних физичких активности смањује с узрастом тако да што су деца старија мање су физички активна. У петом разреду 44 одсто дечака и 36 одсто девојчица физички је активно сваки дан, а у првом разреду средње 39 одсто дечака и свега 18,5 одсто девојчица.

‒ Ђаци који ће учествовати у овом пројекту имаће више обавезних часова физичког и здравственог васпитања у редовном распореду. Водило се рачуна о томе да млађи основци иначе имају мање часова него старији основци и средњошколци, зато је највише одељења од првог до четвртог разреда у којима почиње пилот. У основним школама ученици ће уместо досадашња три имати пет часова физичког и здравственог васпитања седмично, а средњошколци четири ‒ појашњава Марковић.

Као важан део овог пилота он нарочито наглашава и увођење систематских прегледа ученика сваке године, почев од ове, и то проширених такозваних спортских који обухватају и ЕКГ и крвну слику. Истиче да млађим основцима од првог до четвртог разреда три часа физичког недељно, као и до сада, држати учитељи а додатна два наставници, тако да се ништа не мења у обиму посла учитеља. Обим посла наставника фискултуре биће повећан као и број часова у распореду ученика обухваћених овим пројектом.

‒ Важно је да настава физичког не сме да се посматра као, нити да улази у – оптерећење ученика, јер циљ ове наставе јесте да растерети ученика од свакодневног седења у клупи и константне физичке неактивности. Ако се покаже да овај пројекат даје резултате, циљ је да се уведе у све школе од школске 2024/25. године. Сви питају како? Та процедура захтева измену одређених прописа, али након пилота струка ће сести и одлучити шта, како и колико. Било би идеално да се испоштују препоруке СЗО, али по ком моделу то ћемо да видимо. Више је могућности ‒ каже Марковић.

Софтвер као круна реформе

Системско праћење физичког развоја и моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког постојало је у Београду од седамдесетих до деведесетих година прошлог века. Затим га више од две и по деценије није било. Тек пре пет-шест година у Србији уведен је нови систем праћења физичког развоја и моторичких способности ђака (од школске 2017/18. године у основним школама и 2018/19. године у гимназијама), као део реформисаних програма предмета физичко и здравствено васпитање. Као круна те реформе, према најавама просветног врха, од наредне школске године, по новом концепту на основу тестирања ученика, подаци о физичком развоју и моторичким способностима основаца и средњошколаца континуирано ће се евидентирати и пратити ‒ електронски.

У свим школама, како је „Политика” раније објавила, наставници физичког ће резултате тестирања снаге, издржљивости, гипкости ђака бележити у апликацију, а анализираће их софтвер. Систем ће тако располагати релевантним показатељима физичког статуса ученика (појединачно, на нивоу одељења, до националног нивоа) у складу са заштитом података о личности. Циљ је да се индиректно прати здравствени статус ученика, да се ђацима пруже препоруке како да побољшају или очувају тренутни ниво моторичких способности, али и да се створи база података релевантних за научноистраживачки рад и унапређивање образовних политика.