Идеја о пешачко-бициклистичком мосту стара 34 године

За архитекту Драгану Корицу може се рећи да је била визионар. Она је пре 34 године осмислила како да Старом железничком мосту удахне нови живот – и то на исти онај начин који је недавно актуелизовао председник Србије рекавши да ће тај мост постати пешачко-бициклистички до 2027, када у Сурчинском пољу почиње међународна специјализована изложба „Експо”. Промену намене мосту подигнутом крајем 19. века Корица је понудила у свом дипломском раду „Архитектонско-урбанистичко решење реконструкције Старог железничког моста на Сави у Београду” који је одбранила јула 1989. године на Архитектонском факултету у Београду, код проф. др Петра Бадовинца.

– Да се тај мост сачува, а не руши, била је почетна идеја, будући да је већ био подигнут Нови железнички мост преко Саве, чиме је стари изгубио своју сврху, премда не одмах. Дипломски рад био је комплекснији и разматрао је тему проширења Сајма на новобеоградску страну реке. У то време, пре интернета, Сајам је сматран центром размене идеја, знања, иновација. Управо је мост омогућавао и оправдавао тај концепт, са решењем да се обе стране Сајма повежу „маглев” системом железничког транспорта који би се налазио на горњој конструкцији моста и ради по принципу електромагнета, без трења, те сајамски воз практично левитира изнад шина. Проблем са Старим железничким мостом био је и тај што је он низак и са већим водостајем Саве онемогућава пловност већим бродовима. Концептуално решење за тај проблем био је у виду конструктивне измене. Средњи део моста би се краткотрајно хидраулично подизао у зони средњих стубова за потребе пролаза већих пловила – истиче за наш лист Корица.

Она каже да је радује то што би овај мост, преко којег је први воз из Београда за Беч прешао истог дана 1884. када је отворена Главна железничка станица у Савском амфитеатру, поново могао да се користи на начин на који је она давно предложила, а о чему је и „Политика” писала 1989.

Претварање Старог железничког моста, за саобраћај затвореног у лето 2018, када је закатанчена и Главна железничка станица и измештена пруга на десној обали Саве због изградње стамбено-пословног комплекса „Београд на води”, у пешачку везу између две обале Саве била би шанса за његову ревитализацију. Корист би од тога имали и бициклисти који би мосту приступали полукружним рампама постављеним на обе обале реке, како је то Корица у дипломском раду и предложила, и добили би своју стазу у доњем нивоу моста. За кретање пешака она је увела додатне бочне галеријске конструкције на половини висине моста. Решењем које је тада понудила, у зони два пилона-стуба били су развијени гроздови – мањи монтажно-демонтажни објекти у којима би биле продавнице, ресторани, кафићи. Ти објекти имали би терасе окренуте ка реци са којих би се лети уживало у погледу.

Уз пилоне, са њихових спољних страна, ка обалама, планирала је мање понтоне за пристајање чамаца, а који би степеништем били повезани са ресторанима, кафићима, продавницама.

– Из данашње перспективе, када се водимо одрживошћу, окрећемо циркуларном моделу и подстичемо регенеративност, ова ревитализација би добила на посебном значају – истиче Корица која је извршни директор „Савета зелене градње Србије”.

Планови су сада другачији, Сајам се неће ширити на новобеоградску страну реке, него ће и постојећи бити пресељен у Сурчин, где ће се градити и фудбалски национални стадион, пројекат од националног значаја. И други пројекат од националног значаја, „Београд на води”, који се од 2015. године зида у Савском амфитеатру, такође је видео Стари железнички мост као пешачко-бициклистички, што је Урбанистички завод Београда уградио у плански документ за „Београд на води”, усвојен 2015. То није промењено ни шест година касније, када су уследиле измене тог планског документа који је био основ за градњу стамбено-пословног комплекса од 1,8 милиона квадрата на десној савској обали. У међувремену, јавност је могла да види и тродимензионалне приказе будуће пешачке везе, још једне туристичке атракције, уподобљене новом „граду у граду”.

На исте такве фотографије реконструисаног Старог железничког моста почетком месеца је подсетио Александар Вучић говорећи о променама које ће се десити у Београду у сусрет манифестацији „Експо 2027”.

За разлику од Старог савског моста, који ће бити уклоњен и на његовом месту подигнут нови и већи мост чија бука неће парати уши становницима нити посетиоцима „Београда на води”, последњих десетак година није било дилеме о томе хоће ли Стари железнички преживети на тој локацији. Али било је недоумица да ли ће он заиста постати пешачко-бициклистички или нови трамвајски мост. Јер, претпрошле године из Градске управе су најавили да ће саобраћајни стручњаци обавити испитивања како би утврдили може ли Стари железнички мост да се претвори у трамвајски и да Београд тако добије још једну трамвајску алтернативу. Стручњаци са којима смо тада разговарали били су јединствени у ставу да може. Коначну одлуку о судбини Старог железничког градски оци померили су за 2022. годину, али ни тада нису преломили. На ту тему, барем засад, стављена је тачка – остао је оно што је „Београдом на води” одређено.

Дели судбину града 139 година

Стари железнички мост, најстарија саобраћајница преко реке, има тачно 139 година. Почео је да се гради 1882, а завршен је две године касније када је августа 1884. званично отворена Главна железничка станица. Био је једини београдски железнички мост преко Саве све до новог двоколосечног висећег железничког моста чија је градња започета 1974. и окончана пет година касније.

Од подизања Старог железничког моста до данас српска, а дуго и југословенска престоница прошла је кроз бурне периоде, а мост је делио судбину града и државе у којој је поникао.

У Првом светском рату капетан Михаило Алић са својим саборцима га је 29. јула 1914. срушио да би Аустроугарима пресекао прилаз Београду, а његови остаци пали су на брод са аустроугарским војницима. После рата мост је брзо обновљен.

На почетку Другог светског рата минирала га је војска Краљевине Југославије. Његова конструкција пала је опет на брод, али овога пута у њему је била југословенска посада која се повлачила ка Остружници.

Данашњи изглед мост је добио после рата.

Преко њега су до затварања 2018. ишле композиције, па чак и оне најновије „Штадлерове” које су додуше милеле.