Музичко сећање на Марију Калас

Арија „Каста Дива” из опере „Норма” била је прва коју сам чула, певушила и која ме је одвела у свет соло певања. Управо због тога што ме је Каласова увела у свет опере и што сам 2017. године освојила Гран при на интернационалном такмичењу „Марија Калас” у Атини и што ми је та награда заиста отворила многа врата, осећам и личну потребу да обележим стогодишњицу рођења ове велике уметнице, каже сопран Соња Шарић, од овог јуна и званично првакиња опере Народног позоришта у Београду, која ће 27. августа наступити на златиборском Фестивалу класичне музике „Златни звуци”. О томе какав нас концерт очекује и какав однос има према летњим фестивалима наша саговорница истиче:

– На Златибору ћу се у пратњи пијанисте Душана Аксентијевића представити са програмом оперских арија и соло песама. Обележићемо сто година од рођења Марије Калас и 150 година од рођења славног руског композитора Сергеја Рахмањинова. Том приликом чуће се дела Белинија, Вердија, Пучинија, Рахмањинова, Чилее. Златибор је једна од значајних туристичких дестинација, а организатори фестивала су направили добар корак када су се одлучили за камерни фестивал, у средини у којој је таквих концерата мало. Програм манифестације има тенденцију неговања публике, а с обзиром на то да је ово пета фестивалска едиција, то је прилика да многи посетиоци постану љубитељи класичне музике.

Прошле године имали смо прилику да слушамо Соњу Шарић у престоничком националном театру у улози Норме, а овог јуна на истој сцени и као Алису Форд у Вердијевом „Фалстафу”. Наша саговорница је завршила основне и мастер студије на Универзитету за музику и сценске уметности у Манхајму, у класи проф. Снежане Стаменковић. Међу признањима која је освојила на такмичењима истичу се поред поменутог Гран прија „Марија Калас” у Атини и аустријска награда „Музиктеатарпрајс” 2019. године за улогу Леоноре у Вердијевом „Трубадуру”. Две сезоне касније добија прву, али и награду публике на четвртом Интернационалном певачком такмичењу „Ева Мартон” у Будимпешти.

О томе да ли је време оперских дива прошло или је тајна једноставно у личности, попут оне коју је имала Каласова, Соња Шарић износи своје мишљење о том феномену:

– Марија Калас је била изузетна уметница. Није само фасцинирао њен глас већ и глума, па чак и мимика. Постоје снимци на којима она не пева, само се види њена мимика, док оркестар свира, и та мимика је јединствена, искрена, један дубоки уметнички изражај. Каже се да је она унела својеврсну реформу у оперска извођења, која је красила, поред фантастичног певања, изузетна глумачка способност и детаљна карактеризација лика какве до тада није било. Њене интерпретације су јединствене и савршене, непревазиђене. Глас је био великог распона и изузетне флексибилности, уз њен начин извођења који је подразумевао да музика коју пева мора имати образложење, довели су је до тога да је била савршени интерпретатор белканта, а потом и Вердијевих и Пучинијевих улога. Касније је њен приватни живот, физичка трансформација, веза са Оназисом, изазивало велико интересовање шире публике, што је допринело да она буде звезда. Медији и публика су је пратили као да је холивудска дива. Такву пажњу коју је она имала, данас вероватно нема ниједан оперски уметник. Али ипак, и поред тога, посебност и квалитет, креативност, јединственост, али и искреност увек су цењени, чак и без медијске помпе.

У периоду када је била слободан уметник Соњу Шарић су улоге бирале. О томе какви је ангажмани очекују у наредном периоду каже:

– Да, улоге бирају мене и срећна сам што је тако. У јуну сам постала првакиња опере Народног позоришта у Београду, које је од сада моја уметничка кућа и веома сам захвална управи позоришта и уметничком директору опере Николи Мијаиловићу што сам добила одличне услове да развијам свој уметнички пут. Радујем се новим изазовима. На крају сезоне смо имали изузетно успешну премијеру Вердијевог „Фалстафа” у режији Небојше Брадића, дириговао је маестро Бојан Суђић, а дебитовала сам у улози Алисе Форд. Нову сезону почињемо баш том опером, а потом ћу се прикључити ансамблу у постојећим репертоарским представама НП. Ове године ћу дебитовати на нашим најзначајнијим фестивалима као што су Бемус и Номус, затим је у плану Ледамус, почетком новембра у Лесковцу, где ћемо такође обележити стогодишњицу рођења Марије Калас. Истог месеца ће у Новом Саду у организацији лауреата, а под покровитељством Управе за културу Новог Сада бити одржано вече соло песама аустријских композитора, где ћу наступити са сопраном Радославом Воргић Журжован и нашом сјајном пијанисткињом Ритом Кинком. У договорима сам за поновно гостовање у Италији у Театро комунале у Болоњи, након овогодишњег веома успешног дебија у улози Сенте у Вагнеровој опери „Холанђанин луталица”.