Јавнобележничка комора Србије: не постоји делимично регулисано тржиште непокретности у Србији

Јавнобележничка комора Србије (ЈКС) саопштила је данас да у Србији не постоји „делимично регулисано” тржиште непокретности и да се сви уговори о промету непокретности у јавнобележничким канцеларијама потврђују и оверавају у складу са важећим прописима и достављају надлежним службама катастра на упис.

ЈКС апелује на Републички геодетски завод (РГЗ) да у својим извештајима не користи термине попут „делимично регулисаног тржишта”, „регулисаног” или „нерегулисаног”, јер они ни формално ни суштински не постоје у правној пракси у Србији. Јавни бележници тврде да формулације, као и оцене, процене и „параметри” из извештаја РГЗ „немају упориште ни у једном важећем пропису у Србији, па самим тим не могу представљати реалан извештај о тржишту непокретности”.

„Тиме се ствара паника код грађана и привреде да већина промета објеката у изградњи припада некаквом делимично регулисаном тржишту у коме постоје значајни ризици и за купце и за продавце”, пише у саопштењу ЈКС, преноси Танјуг.

Додаје се и да се у извештају РГЗ не наводи чињеница да је у складу са важећим Законом о упису у катастар непокретности и водова и Законом о планирању и изградњи, обавеза катастра да објекте у изградњи предбележи.

„РГЗ у Извештају каже да делимично регулисани систем тржишта непокретности обухвата непокретности које нису уписане у катастар, чиме доводи јавност у тешку заблуду да је противзаконит промет непокретности или делова непокретности у изградњи или изграђених у складу са законом, а који, из разних разлога, још нису заведени у катастру”, наводи се у саопштењу.

ЈКС подсећа јавност, али и РГЗ, да јавни бележници потврђују и оверавају (солемизују) уговоре о промету непокретности, да улазе у садржину сваког појединачног уговора проверавајући у детаље статус непокретности и дозвољеност правног посла.

„Сваки промет непокретности који се обави уз солемнизацију уговора код јавног бележника у потпуности је регулисан важећим законским прописима, било да се ради о новоизграђеним објектима, старим објектима или објектима у изградњи”, саопштава ЈКС.

Подсећају и да они већ неколико година инсистирају на доследној примени закона и упису предбележби, али да тај користан, законом предвиђен алат, којим би се и у катастру видели објекти са одговарајућим дозволама, у РГЗ и даље веома ретко користе.

Према увиду јавних бележника, како се наглашава, непостојање предбележби и велики број нерешених претходних захтева за упис у катастру су управо најчешћи разлози за то што неки промети нису спроведени у катастру.