Javnobeležnička komora Srbije: ne postoji delimično regulisano tržište nepokretnosti u Srbiji

Javnobeležnička komora Srbije (JKS) saopštila je danas da u Srbiji ne postoji „delimično regulisano” tržište nepokretnosti i da se svi ugovori o prometu nepokretnosti u javnobeležničkim kancelarijama potvrđuju i overavaju u skladu sa važećim propisima i dostavljaju nadležnim službama katastra na upis.

JKS apeluje na Republički geodetski zavod (RGZ) da u svojim izveštajima ne koristi termine poput „delimično regulisanog tržišta”, „regulisanog” ili „neregulisanog”, jer oni ni formalno ni suštinski ne postoje u pravnoj praksi u Srbiji. Javni beležnici tvrde da formulacije, kao i ocene, procene i „parametri” iz izveštaja RGZ „nemaju uporište ni u jednom važećem propisu u Srbiji, pa samim tim ne mogu predstavljati realan izveštaj o tržištu nepokretnosti”.

„Time se stvara panika kod građana i privrede da većina prometa objekata u izgradnji pripada nekakvom delimično regulisanom tržištu u kome postoje značajni rizici i za kupce i za prodavce”, piše u saopštenju JKS, prenosi Tanjug.

Dodaje se i da se u izveštaju RGZ ne navodi činjenica da je u skladu sa važećim Zakonom o upisu u katastar nepokretnosti i vodova i Zakonom o planiranju i izgradnji, obaveza katastra da objekte u izgradnji predbeleži.

„RGZ u Izveštaju kaže da delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar, čime dovodi javnost u tešku zabludu da je protivzakonit promet nepokretnosti ili delova nepokretnosti u izgradnji ili izgrađenih u skladu sa zakonom, a koji, iz raznih razloga, još nisu zavedeni u katastru”, navodi se u saopštenju.

JKS podseća javnost, ali i RGZ, da javni beležnici potvrđuju i overavaju (solemizuju) ugovore o prometu nepokretnosti, da ulaze u sadržinu svakog pojedinačnog ugovora proveravajući u detalje status nepokretnosti i dozvoljenost pravnog posla.

„Svaki promet nepokretnosti koji se obavi uz solemnizaciju ugovora kod javnog beležnika u potpunosti je regulisan važećim zakonskim propisima, bilo da se radi o novoizgrađenim objektima, starim objektima ili objektima u izgradnji”, saopštava JKS.

Podsećaju i da oni već nekoliko godina insistiraju na doslednoj primeni zakona i upisu predbeležbi, ali da taj koristan, zakonom predviđen alat, kojim bi se i u katastru videli objekti sa odgovarajućim dozvolama, u RGZ i dalje veoma retko koriste.

Prema uvidu javnih beležnika, kako se naglašava, nepostojanje predbeležbi i veliki broj nerešenih prethodnih zahteva za upis u katastru su upravo najčešći razlozi za to što neki prometi nisu sprovedeni u katastru.