Измишљеним изјавама логораша стварали слику о злочинима у БиХ

Бањалука – Агенција за истраге и заштиту (СИПА) је поднела извештај Кантоналном тужилаштву Сарајево, у којем се наводи да је удружење „Транзициона правда, одговорност и сећање у БиХ” сачинило чак 230 записника и изјава, а да притом није чак ни разговарало с лицима која су наводно дала те изјаве. Организацију, чије је седиште у Сарајеву, доводе у везу са злоупотребом положаја и овлашћења и додају да су у склопу истраге саслушали одређени број сведока који су потврдили сазнања о овим незаконитим активностима чланова тог удружења.

Интригантни подаци о могућим нерегуларностима, који би у будућности могли отворити низ етичких питања, доспели су у јавност после посланичког питања, које је у Парламентарној скупштини БиХ упутио парламентарац Милорад Којић, иначе, бивши директор Центра за истраживање рата РС.

Којић за „Политику” каже да најновија сазнања и полицијска истрага која је потврдила да су анкетни упитници лажирани заправо само потврђују континуитет бошњачке политике од деведесетих година, која се базирала на једностраним стереотипима о само једној страдалничкој страни, за шта се, како каже, прибегавало и фалсификовању.

„Та политика базирана на лажном наративу живи до данас. Сећамо се да су званичници из Сарајева још 1992. у свет слали информације о 200.000 силованих Бошњакиња. Оно што ми треба да разумемо и препознамо као њихову намеру јесте да то раде само како би на бази улоге жртве постигли политичке успехе, а то подразумева искључиво унитаризацију земље. Нема ту никакве емпатије, бриге и пијетета за жртве, којих је, наравно, било на свим странама и које се на овакав начин, нажалост, само понижавају”, каже Којић.

У одговору из полицијске агенције СИПА се наводи и да је удружење „Транзициона правда, одговорност и сећање у БиХ” основано као партнерска организација са Регионалном комисијом за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим повредама људских права (РЕКОМ), а под супервизијом Фонда за хуманитарно право из Београда, известиле су „Независне”.

Ово сарајевско удружење радило је на пројекту „Мапирање логора и места злочина 1992–1995. у БиХ” и током 2018–2021. обављали су разговоре с лицима која су била заточена током протеклог рата.

Којић каже да ова сазнања буде сумњу и о осталим подацима које ове организације приказују као места страдања.

„Јасно нам је да то раде организације које желе креирати наратив који ће послужити за писање историје базиране на лажима, а не на чињеницама. Зато је јако важно да правосуђе покрене судски процес, али је исто тако од изузетне важности да сазнамо детаље о злоупотреби коришћења донаторских средстава која су из међународних фондова добијале организације које се помињу. Наравно, морамо сазнати и то да ли су страни донатори знали за ове послове и ако јесу, зашто нису тражили да се то фалсификовање заустави”, каже Којић за наш лист.

Наиме, из СИПА су претходно навели да су још раније добили информацију у којој је наведено да су представници овог удружења сачинили упитнике – изјаве са неистинитим садржајем, односно да су у упитнике уношени лажни подаци за жртве, као и измишљени догађаји о насилном затварању и мучењу цивила и ратних заробљеника у логорима, а да су их уместо жртава потписивали службеници удружења с циљем добијања нових материјалних средстава.

Такве наводе одбацују у удружењу „Транзициона правда, одговорност и сећање у БиХ”. На питања медија одговорили су да спорни упитници нису коришћени у јавним публикацијама „што имплицира да су сви објављени подаци релевантни и веродостојни”. У тој организацији су рекли да су у процесу документовања логора и других заточеничких објеката коришћене судске пресуде, транскрипти сведочења, полицијске изјаве, а потом изјаве бивших заточеника или чланова њихових породица, те медијски извештаји, публикације, књиге и извештаји међународних и регионалних организација за људска права.

Међутим, у овом удружењу нису желели да одговоре на питање новинара колика је била вредност пројекта „Мапирање логора и места злочина 1992–1995. година у БиХ”, као ни на то ко је финансирао и у којем обиму тај пројекат. Рекли су само да су финансијски извештаји јавно доступни и да их је могуће пронаћи код Финансијско-информатичке агенције (ФИА).