Клима-уређај хлади простор, а греје планету

Пре тачно 120 година Вилис Керијер осмислио је начин да се расхлади просторија. Човек коме током врелих летњих дана захваљујемо на клима-уређајима, није прорицао будућност и није предвидео глобално загревање, већ је само желео да у мемљивој бруклинској штампарији сачува од влаге сатирични лист „Судија”.

Данас, на ужареној планети, живот без клима-уређаја постао је незамислив. У Америци и Јапану готово да нема дома, канцеларије или јавне установе која се не расхлађује. Али у Европи, ситуација је још увек другачија – Европљани се у много већем проценту опиру клима-уређајима. Не још дуго ако се узму у обзир прошлогодишње бројке које показују да је топлотни талас однео животе више од 60.000 становника овог континента.

– У неким европским земљама број клима-уређаја значајно је повећан у односу на почетак деведесетих година прошлог века. Ипак и даље је мање оних који имају клима-уређаје. Примери су Француска и Холандија у којима је број домаћинстава са клима-уређајима почетком деведесетих био занемарљив, скоро да их и није било, док се тај број током средине прошле деценије повећао на око 10 процената. Иако је то значајно увећање, већина њих и даље нема климу. Гледајући цео свет, клима-уређаји су и даље значајно мање популарни у Европи у односу на, рецимо, САД и Јапан, где је око 90 одсто домова климатизовано. То је сигурно и последица неких чинилаца који нису климатски, као на пример бољи стандард – истиче за „Политику” Владимир Ђурђевић, климатолог и професор на београдском Физичком факултету.

Већи број клима на фасадама у Кини и Индији сигурно је скопчан са растом дохотка, будући да су ове земље последњих година смањиле број сиромашних. Али у историји неких тропских земаља клима-уређаји били су мотор економског развоја. Тако је бар говорио покојни премијер Сингапура Ли Кван Јуа. Наиме, у једном од последњих интервјуа на питање која је тајна развоја његове земље рекао је – у клима-уређајима. С друге стране, постоје истраживања која показују да се људи у земљама са нижим бруто домаћим производом лакше прилагођавају високим температурама.

Али какав еколошки траг остављају клима-уређаји?

– Најзначајнији утицај великог броја клима-уређаја на животну средину је посредан, кроз повећану потрошњу енергије која се користи за хлађење током лета. С обзиром на то да се и даље већина електричне енергије добија из фосилних горива, повећано коришћење клима-уређаја значи захтев за додатном производњом енергије. А то подразумева и веће емисије угљен-диоксида, који кроз свој допринос у ефекту стаклене баште додатно дугорочно загрева атмосферу. Дакле, повећана потреба за хлађењем због пораста температура подразумевају већу производњу електричне енергије која даље доводи до пораста температура на планети. Ова позитивна повратна спрега се може прекинути уколико би више електричне енергије производили из обновљивих извора који немају емисију угљен-диоксида. Иначе у свету је већ забележено да у земљама које су традиционално током зиме захтевале већу производњу енергије, због потреба за грејањем, долази до промена, и да се све више енергије, у односу на пре, користи за хлађење током лета, а да се потребе за грејањем током зиме смањују. Чак и код нас последњих година током лета имамо периоде врелих дана када су потребе за производњом електричне енергије неуобичајено велике у односу на очекиване просеке од пре само пар деценија – истиче Ђурђевић.

Експеримент „хладне зграде”

Покушаји да се опстане без климе често нису били успешни, чак ни у далеко развијеним земљама у којима инвеститори могу да експериментишу са изградњом „хладних зграда”. Архитектонска фирма „Киран Тимберлејк” из Филаделфије пре осам године покушала је да ради без било какве климатизације. Поред изолације, аутоматских ролетни, овлаживача ваздуха, увели су и другачије радно време и необичан дрес-код. Запослени су на посао долазили раније, одлазили би када почну врућине, а у правилнику облачења стајала је једна реч – опуштено. Такође, уредно су обавештавали своје клијенте, међу којима су били и службеници Стејт департмента, будући да је ова фирма радила на пројекту америчке амбасаде у Лондону, да када долазе код њих на састанке имају на уму чињеницу да не постоје клима-уређаји. Овај експеримент, ма колико звучао сјајно, није био и потпуно успешан па ова фирма данас ради под мешовитим режимом хлађења који подразумева да се клима-уређаји користе само када је неопходно. Пре тога анкетирали су запослене чији су одговори открили да кад су врућине у питању нема јачег пола.