Превелико повећање минималца значило би отпуштање радника

Држава има вишак новца што ће бити разлог ребаланса буџета који би требало да буде почетком септембра, изјавио је министар финансија Синиша Мали. Један део средстава је намењен за веће плате и пензије, а други за помоћ пољопривредницима, појаснио је он.

Откуд тај вишак новца у јавним финансијама и да ли је то показатељ да нам добро иде?

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) каже да су услед нешто више инфлације него што је било планирано већи приходи буџета, јер је појединачно највећи приход порез на додату вредност. Подсећа да је буџет прошле јесени прављен с претпоставком да ће на целогодишњем нивоу раст цена износити 11 одсто и да ће пик инфлације бити у марту ове године. Међутим, инфлација је већа, а врх је достигнут тек у јуну од 13,7 процената, и од тада пада.

„Како су цене расле више него што је било предвиђено тако су и приходи од пореза на додату вредност (ПДВ) били већи. Лоше је што државне пројекције нису биле довољно прецизне. То показује и да држава грађанима и привреди, преко високих цена и ПДВ-а, узима више новца него што је неопходно. Држава можда има више пара, али зато грађани у кућном буџету имају мање”, наводи Гајић. Додаје да је власт могла вишак прихода да искористи за смањење дефицита и растерећење привреде што би омогућило веће стопе привредног раста.

Једино позитивно што види је то што део већих прихода долази са тржишта рада, јер номиналне плате и даље расту. Наравно не свуда и не у складу са инфлацијом тако да оне заправо помало губе на вредности. Али још немамо отпуштања, већ запосленост, бар ова званична на коју се плаћају порези и доприноси, и даље расте.

Гајић напомиње да држава мора да гаси неке пожаре који се појављују краткорочним мерама, а ту мисли на помоћ пољопривредницима. Проблем су, међутим, дугорочне политике које би пољопривредницима омогућиле да ускладе производњу са стањем на тржишту. Ми свако мало имамо различите врсте интервентних мера. Те забрана увоза млека, те увози се пуно млека, па се ставља прелевман. Људи који су погођени шоковима очекују помоћ од државе да те проблеме превазиђу. Држава је пред политичким „подстицајима” да реагује на такав начин.

„Било би боље да је држава овим ребалансом растеретила грађане и привреду пошто им већ узима, преко цена и ПДВ-а, више новца. Економски најприхватљивије је смањење оптерећења на приходе од рада. Другим речима да се повећа неопорезиви део зараде чиме ће доћи до смањења оптерећења најмањих плата. Ми смо сада у делу године када се доста о томе прича, и на нивоу Социјално-економског савета. Међутим, тек ћемо видети за колико ће се догодине повећати тај неопорезовани износ зараде. Неко повећање од хиљаду или две хиљаде динара колико је било претходних година није довољно и не може да се осети на годишњем нивоу. Нити је стимулативно за привреду да одлучи да запошљава више, нити ће радници добити неко увећање, јер ће се послодавцима исплатити да им повећају плату. Да би се послодавци више одлучили на увећање зарада и да би то повећање осетили радници оно мора да буде знатно”, каже Гајић.

Да ли је можда било целисходније да се повећа неопорезиви део зараде још у овој години, што су тражили синдикати?

Он сматра да минимална цена рада и порески третман зарада не морају да буду повезани имајући у виду да имамо озбиљних проблема у самом функционисању Социјално-економског савета и послодавачких удружења, као и синдиката. Тако да је питање колико је то преговарање релевантно за привреду. Само повећање минималца на превелик ниво, на пример, није добро јер ће значити отпуштање радника и одлазак у сиву зону и непријављени рад. Ми имамо ниско продуктивну привреду што се види и по нивоу бруто домаћег производа и продуктивности радника када се укупни БДП подели са бројем запослених и њиховим радним сатима.

Минималну зараду треба посматрати у контексту целе привреде имајући у виду оне који тек улазе на тржиште, који имају ниске квалификације и који раде у малим местима и у којима се не види привредни бум. Половина БДП-а се прави у Београду и Новом Саду. Друге земље праве разлику у минималцу у смислу гранске минималне зараде за аутомеханичаре, молере… не за укупну привреду. Јер, није иста привреда у којој има пуно ИТ стручњака или мануелних радника.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, каже да је узрок вишка новца у буџету позитивнији резултат у односу на план. Зато су се нове мере и додатна издвајања за плате и пензије јавиле као последица тих позитивних токова у буџету.

„Укратко, већа је инфлација и по том основу већи су приходи. ПДВ је релативан издатак. Са већим ценама он је издашнији. Друго, профитабилност привреде у прошлој години била је већа што се исказало у већој наплати пореза на добит предузећа. Трећи је извор спорије усклађивање појединачних расхода за запослене, а то су плате, у односу на инфлацију”, наводи Николић.

Повећање плата, додаје, у јавном сектору је у неку руку само прилагођавање новим околностима.

„Плате су биле пројектоване да расту према споријој инфлацији. Како је она већа, а има више новца, створио се простор да се трошак плата усклади са већом инфлацијом. Ово делом важи и за пензије, јер се оне финансирају из доприноса, већим делом из прихода самог фонда”, закључује Николић.