Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Апстракција Раде Селаковић

Изложба дела наше познате сликарке отворена је у оквиру програма Смотре уметности „Мермер и звуци”
Апстракција Раде Селаковић
Детаљ са изложбе (Фото В. Проковић)

Аранђеловац – У оквиру ликовног програма Смотре уметности „Мермер и звуци” у току је изложба „Простор-структуре” Раде Селаковић у Галерији „Александар Алек Ђоновић” у парку Буковичке бање.

Рада Селаковић (1952–2008) припада малобројној групи уметника чији је рад још за њеног живота високо вреднован, тако да свака нова оцена само потврђује квалитет. На изложби су слике које чине део циклуса реализованог током деведесетих година и које је први пут приказала у Галерији „Графички колектив” 1994. године, а изложбу је отворио Бојан Муждека, директор Галерије Б2 која је учествовала у реализацији поставке.

– Рада Селаковић је типичан представник југословенског постмодернизма осамдесетих година 20. века. Тада су уметници имали атељее, примали су плату, имали су средства, откупне награде и могли су да буду посвећени свом раду што је допринело да се нешто веома битно у нашем сликарству деси. Они су спојили класично сликарство и концепт, а у том пресеку можемо да пратимо и Радино стваралаштво. Без обзира на то колико су велики формати, њени слојеви уља су прецизни и тачни, а потези уједначени. Она прати и дугу линију нашег сликарства која се бави појмом креативности, односно простор и саме структуре морамо добро да познајемо и учинимо их другачијим да бисмо били креативни. Рада Селаковић је имала прилику да ради и у Њујорку и много тих лепих искустава одатле је донела у земљу. За њу је значајно и то што је тих осамдесетих била феминисткиња па је својим ставовима привлачила велику пажњу – рекао је Муждека изражавајући велико задовољство што је Галерија Б2 добила шансу да покаже стваралаштво ове уметнице у граду који гаји и баштини значајно ликовно искуство и негује надалеко чувени и култни културни фестивал.

Према речима Саве Ристовића, свој уметнички идентитет Рада Селаковић је изградила на експозицији претежно женског тела као визуелног носиоца идејних парадигми односа живота и уметности. Имала је 39 самосталних изложби у Југославији, САД, Француској и Немачкој, учествовала на више од 400 групних изложби и пројеката излажући слике, цртеже, графике, мозаике, објекте, видео-радове и амбијенталне инсталације. Примила је 22 универзитетске, националне и међународне награде, а њена дела налазе се у збиркама музеја и галерија у земљи (Музеј савремене уметности, Народни музеј...), као и приватним колекцијама широм света. Њено најпознатије дело у јавном простору је зидни мозаик-фонтана „Косморама – слика света” у централном холу хотела „Хајат риџенси” у Београду.

Изложба у аранђеловачкој галерији траје током овог и наредног месеца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.