Изигравање праведника

Нелегални високи представник у БиХ Кристијан Шмит све више подсећа на паликућу који призива у помоћ и правосудне институције, како би му тобоже помогле у гашењу пожара, који сам потпаљује. Јер не само што не жели да прихвати да је нелегални протектор у БиХ, већ не показује нимало, бар минималне сензибилности ни према БиХ и бурној и лелујавој прошлости њених народа, који су прошли кроз бројне изазовне периоде, па и због његовог народа.

Док се у својој домовини Немачкој, као дисциплиновани Немац, засигурно никада не би понашао тако неодговорно да игнорише било какав пропис, сада се усуђује да игнорише чак и то што његов избор никада није потврдило најважније тело светске организације, Савет безбедности УН. Штавише, та нелегалност му није сметала да почне да се понаша и као неограничени владар коме нико ништа не може, те да је он важнији него, на пример, скупштина РС, у којој седе изабрани представници око милион гласача. Туторски поништава одлуке те скупштине, што отвара питање зашто се у БиХ и ентитетима уопште и организују избори, ако су гласови бирача толико безвредни.

Довољно би, дакле, било увести неограничену власт макар и нелегалног високог представника, и БиХ би уштедела милионе конвертибилних марака које се троше на безвредне изборе, после којих се уопште не уважава глас народа. А од тих уштеђених пара могле би се бар мало повећати пензије и тако смањити енормна разлика између Шмитових примања и високообразованих пензионера која се сада креће и 1:40!

На крају долазимо и до једне застрашујуће паралеле да је он, изгледа, паметнији него милион људи са једног поднебља, што нас помало подсећа и на давни и претужни догађај с почетка 20. века у Намибији, када су управо Немци, као тамошњи колонизатори, утврдили да су „црна бића недостојна беле расе”, а посебно аријевских Немаца!

Значи ли то и да је трећина становништва БиХ недостојна једног Шмита?

Нажалост, овакво нелегално понашање Шмита ужива подршку неколико моћних амбасада у Сарајеву, као и предодређених климоглаваца како у Федерацији БиХ, тако и у РС, у ствари од људи који се плаше и властите сенке. А највећи проблем Босне и Херцеговине кроз историју и био је управо у подаништву, док су највећи страдалници били они који су му се највише супротстављали.

Уз Шмитово кршење свих демократских принципа и жељу да „ведри и облачи” као непозвани странац у туђој земљи, тензије у БиХ подижу и неки домаћи политичари, неодмереним и непримереним изјавама. А уз све то иду и санкције САД, на чијем се удару, не тако давно, нашао чак и најагилнији министар у целој БиХ, министар здравља и социјалне заштите у Републици Српској, Бошњак Ален Шеранић, угледни лекар из Бањалуке.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево