Ко је дириговао последњим „Вагнеровим” концертом

Јевгениј Пригожин окончао је живот тачно на дан када је пре два месеца кренуо ка Москви и повео побуну коју је Владимир Путин назвао издајом и забијањем „ножа у леђа”. После неколико грозничавих сати и узаврелих објава на телеграм каналима и свим светским медијима о томе да ли је Пригожин заиста погинуо или се налазио у свом другом авиону, који је још био у ваздуху у тренутку пада овог – његову смрт су потврдили званични органи. Он је идентификован на месту несреће, као и командант и оснивач „Вагнера” Дмитриј Уткин. Анализа ДНК узорака ће бити обављена по службеној дужности.

Постоји неколико верзија о томе шта се догодило с његовим приватним авионом. Званични руски медији су веома уздржани и штуро износе званичне податке, али се зато у западним медијима и на друштвеним мрежама расправља о три могућа сценарија. Први, који се за сада чини највероватнијим, гласи да је његов авион експлодирао у ваздуху јер су очевици чули две експлозије пре него што је почео да пада или је погођен ракетом. Западни медији тврде да је авион оборен по Путиновом наређењу јер Кремљ не прашта издају.

Друга могућност је да је авион оборен на иницијативу Пригожинових непријатеља, а њих је сам вођа „Вагнера” месецима прозивао: то су министар одбране Сергеј Шојгу и начелник Генералштаба Валериј Герасимов. Треба подсетити да је само дан уочи пада овог авиона смењен генерал Сергеј Суровикин, који је два месеца био ван јавности. На чело Ваздушно-космичких снага именован је Виктор Афзалов, генерал који је већ командовао овим родом војске док је Суровикин био командант Уједињених снага у зони специјалне операције.

То је значило да је коначно повучен потез који је јасно показао како Кремљ гледа на све који су могли бити умешани у побуну, а генерал Суровикин је, наводно, био близак „Вагнеру”. У овом периоду је смењено још неколико генерала. На крају, овом сменом су се потврдиле сумње оних који су сматрали да је било елемената принуде у видео-обраћању „генерала Армагедона”, одмах по избијању побуне, у коме је позвао вагнеровце да одступе. Он је два месеца био или у кућном притвору или „на одмору” док се ситуација није слегла.

Трећа теорија је да су авион обориле стране специјалне службе. Западни медији фаворизују први сценарио и подсећају на бројне смрти руских бизнисмена који су управљали државним предузећима и дистанцирали се од „специјалне војне операције”.

Давање времена да се ситуација „слегне” и претње полако елиминишу примењен је на свеукупну ситуацију: Путин је примио команданте „Вагнера” у Кремљу, помало се и шалећи с њима да су, ето, успели да стигну до Црвеног трга. Понудио им је три могућности: да потпишу изјаве лојалности Министарству одбране, да оду у Белорусију или се „скину” из војске. Пригожину, који се није покајао, оставио је део послова (док је већина јавно ликвидирана по кратком поступку), он се слободно кретао између Белорусије, Санкт Петербурга и Москве, а био је и у Африци како би наставио ангажман „Вагнера”. Објавио је чак фотографију с једним службеником у време одржавања руско-афричког самита.

Када су се страсти слегле, а мора се признати да је јавно мњење, упркос Пригожиновим заслугама за војне операције у Украјини, с негодовањем гледало на његову побуну – уследила је казна. Ако је Пригожин с главним командантима заиста ликвидиран, то је учињено како би била послата јасна порука да издаја не може бити опроштена. У ситуацији када рат у Украјини траје већ годину и по, и одавно је прерастао статус локалног сукоба, показујући да је Русија наспрам целог НАТО-а и да се упоредо прекомпонује политичка подела света – Кремљ није могао да дозволи такву непослушност.

Западни медији подсећају да се идуће године у Русији одржавају председнички избори и да Путин није желео да дозволи конкуренцију. Они који боље познају функционисање источних државних апарата нису уверени да је Путинова сујета превагнула, него да је пре у питању опстанак Русије. Пошто се показало да Русија није економски уништена санкцијама и да тек предстоји финализација успостављања политичке поделе на Исток и Запад, што ће произвести нове изазове, елиминација Пригожина, чак и да је случајна, послала је сигнал представницима руске елите који се двоуме око подршке путу којим Русија иде. Транзита моћи у Москви неће бити.

Да ли је „Вагнер” одсвирао свој последњи концерт и да ли Русији прети можда нова побуна – такође су питања која се постављају после пада авиона с командантима ове војне организације. Тешко да би се то могло догоди у обиму и на начин на који је изведено пре два месеца. Током овог периода све државне службе су „прочишћене” и сигурно је да, ако би неко и покушао да понови покушај пуча, резултат не би био изненађење које је преовладавало увече 23. јуна.

Вагнеровци су предали оружје и прекинули све активности у Руској Федерацији, преселили се делом у Белорусију, делом у Африку, а делом потписали уговоре с војском и они дефинитивно нису та снага која би могла да угрози поредак. Пригожинов лик и дело постали су симбол и одличан пример који ће и западним ривалима Русије показати да никаквог „рушења изнутра” неће бити.