Ko je dirigovao poslednjim „Vagnerovim” koncertom

Jevgenij Prigožin okončao je život tačno na dan kada je pre dva meseca krenuo ka Moskvi i poveo pobunu koju je Vladimir Putin nazvao izdajom i zabijanjem „noža u leđa”. Posle nekoliko grozničavih sati i uzavrelih objava na telegram kanalima i svim svetskim medijima o tome da li je Prigožin zaista poginuo ili se nalazio u svom drugom avionu, koji je još bio u vazduhu u trenutku pada ovog – njegovu smrt su potvrdili zvanični organi. On je identifikovan na mestu nesreće, kao i komandant i osnivač „Vagnera” Dmitrij Utkin. Analiza DNK uzoraka će biti obavljena po službenoj dužnosti.

Postoji nekoliko verzija o tome šta se dogodilo s njegovim privatnim avionom. Zvanični ruski mediji su veoma uzdržani i šturo iznose zvanične podatke, ali se zato u zapadnim medijima i na društvenim mrežama raspravlja o tri moguća scenarija. Prvi, koji se za sada čini najverovatnijim, glasi da je njegov avion eksplodirao u vazduhu jer su očevici čuli dve eksplozije pre nego što je počeo da pada ili je pogođen raketom. Zapadni mediji tvrde da je avion oboren po Putinovom naređenju jer Kremlj ne prašta izdaju.

Druga mogućnost je da je avion oboren na inicijativu Prigožinovih neprijatelja, a njih je sam vođa „Vagnera” mesecima prozivao: to su ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov. Treba podsetiti da je samo dan uoči pada ovog aviona smenjen general Sergej Surovikin, koji je dva meseca bio van javnosti. Na čelo Vazdušno-kosmičkih snaga imenovan je Viktor Afzalov, general koji je već komandovao ovim rodom vojske dok je Surovikin bio komandant Ujedinjenih snaga u zoni specijalne operacije.

To je značilo da je konačno povučen potez koji je jasno pokazao kako Kremlj gleda na sve koji su mogli biti umešani u pobunu, a general Surovikin je, navodno, bio blizak „Vagneru”. U ovom periodu je smenjeno još nekoliko generala. Na kraju, ovom smenom su se potvrdile sumnje onih koji su smatrali da je bilo elemenata prinude u video-obraćanju „generala Armagedona”, odmah po izbijanju pobune, u kome je pozvao vagnerovce da odstupe. On je dva meseca bio ili u kućnom pritvoru ili „na odmoru” dok se situacija nije slegla.

Treća teorija je da su avion oborile strane specijalne službe. Zapadni mediji favorizuju prvi scenario i podsećaju na brojne smrti ruskih biznismena koji su upravljali državnim preduzećima i distancirali se od „specijalne vojne operacije”.

Davanje vremena da se situacija „slegne” i pretnje polako eliminišu primenjen je na sveukupnu situaciju: Putin je primio komandante „Vagnera” u Kremlju, pomalo se i šaleći s njima da su, eto, uspeli da stignu do Crvenog trga. Ponudio im je tri mogućnosti: da potpišu izjave lojalnosti Ministarstvu odbrane, da odu u Belorusiju ili se „skinu” iz vojske. Prigožinu, koji se nije pokajao, ostavio je deo poslova (dok je većina javno likvidirana po kratkom postupku), on se slobodno kretao između Belorusije, Sankt Peterburga i Moskve, a bio je i u Africi kako bi nastavio angažman „Vagnera”. Objavio je čak fotografiju s jednim službenikom u vreme održavanja rusko-afričkog samita.

Kada su se strasti slegle, a mora se priznati da je javno mnjenje, uprkos Prigožinovim zaslugama za vojne operacije u Ukrajini, s negodovanjem gledalo na njegovu pobunu – usledila je kazna. Ako je Prigožin s glavnim komandantima zaista likvidiran, to je učinjeno kako bi bila poslata jasna poruka da izdaja ne može biti oproštena. U situaciji kada rat u Ukrajini traje već godinu i po, i odavno je prerastao status lokalnog sukoba, pokazujući da je Rusija naspram celog NATO-a i da se uporedo prekomponuje politička podela sveta – Kremlj nije mogao da dozvoli takvu neposlušnost.

Zapadni mediji podsećaju da se iduće godine u Rusiji održavaju predsednički izbori i da Putin nije želeo da dozvoli konkurenciju. Oni koji bolje poznaju funkcionisanje istočnih državnih aparata nisu uvereni da je Putinova sujeta prevagnula, nego da je pre u pitanju opstanak Rusije. Pošto se pokazalo da Rusija nije ekonomski uništena sankcijama i da tek predstoji finalizacija uspostavljanja političke podele na Istok i Zapad, što će proizvesti nove izazove, eliminacija Prigožina, čak i da je slučajna, poslala je signal predstavnicima ruske elite koji se dvoume oko podrške putu kojim Rusija ide. Tranzita moći u Moskvi neće biti.

Da li je „Vagner” odsvirao svoj poslednji koncert i da li Rusiji preti možda nova pobuna – takođe su pitanja koja se postavljaju posle pada aviona s komandantima ove vojne organizacije. Teško da bi se to moglo dogodi u obimu i na način na koji je izvedeno pre dva meseca. Tokom ovog perioda sve državne službe su „pročišćene” i sigurno je da, ako bi neko i pokušao da ponovi pokušaj puča, rezultat ne bi bio iznenađenje koje je preovladavalo uveče 23. juna.

Vagnerovci su predali oružje i prekinuli sve aktivnosti u Ruskoj Federaciji, preselili se delom u Belorusiju, delom u Afriku, a delom potpisali ugovore s vojskom i oni definitivno nisu ta snaga koja bi mogla da ugrozi poredak. Prigožinov lik i delo postali su simbol i odličan primer koji će i zapadnim rivalima Rusije pokazati da nikakvog „rušenja iznutra” neće biti.