Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ

Како смо заволели баскет

Документарац под овим називом представља омнибус од четири приче које су међусобно испреплетане, а као централну нит имају кошарку (РТС 1, 18.05)
Како смо заволели баскет
Александар Ђорђевић (Фото Продукција „Видеострој”)

Документарни филм „Како смо заволели баскет?” прича је о једној од највећих легенди наше кошарке, Александру Ђорђевићу, који је одрастао и као клинац направио прве кошаркашке кораке управо на култном игралишту „Ранч”. Баш ту је млади Сале маштао о кошу који постиже у последњој секунди и на тај начин свој тим доводи до победе и титуле.

– Да бисмо испричали причу о „Ранчу” морамо да испричамо причу о нашој кошарци. Зашто, како и где смо је заволели? Ко је главни кривац што нам је кошарка ушла у ДНК? То је прича о баскет теренима широм наше земље. Има их сваки град и свако насеље. Како у Београду, тако и у Чачку, Новом Саду, Краљеву, Нишу, Сомбору – објашњава уредник и сценариста Владимир Пајић.

Документарни филм „Како смо заволели баскет?” зато представља омнибус од четири приче које су међусобно испреплетане, а као централну нит имају кошарку, прецизније баскет и терене на Новом Београду, Ади Циганлији, у Чачку и на Врачару…

– Тај дух и однос према игри годинама се преносио и на нашу репрезентацију. Тако смо са баскет терена имали прилику да видимо Кићу и Моку који одиграју „одбојку” у финалу Европског првенства. А и сам Кића има чувену изјаву: „Лакше ми је да освојим Светско првенство, него да победим баскет на Желовом игралишту у Чачку.” После њих имали смо још мајстора „организоване импровизације”, попут Салета, Дивца, Бодироге, преко Теодосића, па све до Николе Јокића који је најбољи репрезент тог стила игре. Или је то ипак стил и начин живота? – упитана је ауторска екипа на челу са редитељем Петром Петровићем.

Кроз документарни филм „Како смо заволели баскет?” пратимо осведоченог уличног репера, чије риме у себи садрже исти менталитетски приступ као и Јокићеви но „лук-пасови”, Мокина одбојка или безобразлук једног Салета Ђорђевића и Саше Даниловића – иако стихови обилују хумором, порука песме је озбиљна. Никола Јелић познатији као Микри Маус осим што је препознатљив широм региона као члан групе „Прти Би-Џи”, подједнако је познат правим баскеташима по својим скиловима под обручима.

Микри нас води по баскет теренима, улази у причу са локалцима, али и у игру против њих. Са њима се шали и речима и финтама и заједно се присећају легендарних тренутака домаће школе кошарке, али и легендарних тренутака са баскета из краја – јер то су уједно разлози зашто и како смо заволели баскет.

Извршни продуцент је Милош Ратковић, директор фотографије Никола Радојичић Скуби, монтажер Драган Красић, а наратор Никола Јелић – Микри Маус.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.