Скоро трећина грађана наше земље нема децу

Готово сваки трећи мушкарац и свака четврта жена у Србији никада нису изашли пред матичара, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) изведени из последњег пописа становништва. Према истом извору, у последњих једанаест година број особа које живе у ванбрачној заједници порастао је за 41.077.

Резултати пописа који је спроведен од 1. до 31. октобра прошле године сведоче и да је 51 одсто наших суграђана у браку. Тачку на брачну заједницу разводом је ставило шест одсто грађана Србије, док готово свака десета особа спада у категорију удовца, односно удовице. Међутим, полна статистика сведочи да у нашој земљи има готово четири пута више удовица него удоваца – удео жена удовица старијих од 15 година је 17,8 одсто, док проценат мушкараца удоваца износи 4,9 одсто. Разлози ове диспропорције су бројни, почевши од биолошке чињенице да жене живе дуже, у брак улазе раније од мушкарца. То значи да ће жене, ако пар доживи пун животни век, најмање десет година бити у статусу удовице. Други разлог је тај што се жене након смрти брачног друга ређе одлучују за нови брак – мушкарци су ти који се чешће одлучују да поново стану пред матичара.

Стручњаци Републичког завода за статистику такође скрећу пажњу на чињеницу да је у последњих једанаест година смањен проценат особа које су у браку – са 55 на 51 одсто, а забележен је пораст оних који нису изашли пред матичара, са 28 на 31 проценат. Највише особа које не носе бурму живи у Београду, односно у општинама Стари град, Врачар, Звездара, Палилула и Вождовац, као и у Новом Саду. Највише разведених је у Војводини, односно у Суботици, Бечеју, Сенти и Зрењанину, као и у београдским општинама Стари град и Врачар.

У периоду између два последња пописа удео лица која живе у ванбрачној заједници у становништву старости 15 и више година повећан је са 3,83 одсто на 4,87 процената. Највећи број особа које живе у ванбрачној заједници налази се у Мајданпеку, Kовину и Жагубици, Белој Цркви, Пожаревцу и Србобрану. Најмање ванбрачних партнера има у Прешеву, Пријепољу, Трговишту, Рашки, Малом Зворнику, Сјеници и Љубовији.

Резултати најновијег пописа становништва такође говоре да скоро трећина грађана Србије нема ниједно дете. Такође, 18 одсто има једно дете, око 40 одсто има двоје деце, свега 8,7 одсто има троје деце, док само 2,4 одсто особа има четворо или више деце. Занимљиво је да су мушкарци у нашој земљи први пут током прошлогодишњег пописа питани да ли имају децу и колики број наследника остављају. Разлози због којих статистичари нису питали припаднике јачег пола да ли имају децу је тај да „ниједан мушкарац са сигурношћу не може да тврди колико деце има”. Аналитичари Републичког завода за статистику наглашавају да су приметне значајне разлике у броју живорођене деце између мушкараца и жена. Наиме, код припадника јачег пола готово је изједначен удео особа без деце и са два детета и он износи око 36 одсто, следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2 процента) и са троје деце (8,2 процента).

Код жена је статистика фертилитета за нијансу другачија – четвртина жена у Србији нема ниједно дете, половина је родила двоје деце, петина има једно дете, док свега девет процената жена има троје малишана. Изузетно низак проценат припадника оба пола има више од троје деце – 2,3 процента мушкараца и 2,5 одсто жена каже да има троје или више малишана.

Укрштени подаци о броју деце, полу и старости показују да су изузетно висок проценат мушкараца и жена постају родитељи на почетку треће деценије, а разлике су најизраженије у старосним групама 25–29 година и 30–39 година. Бројке говоре да је 37,5 одсто жена старости 25–29 година родило најмање једно дете, док код мушкараца исте старосне доби свега петина њих има децу.

Демографе посебно забрињава податак да чак 29 одсто жена и 48 одсто мушкараца у старосној групи 30–39 година нема децу, јер одлагање родитељства најчешће значи останак на једном детету. Подаци из најновијег пописа становништва такође говоре да свака шеста жена и готово сваки трећи мушкарац у старосној групи од 40 до 49 година нема децу. Подаци о броју деце жена старости од 50 до 59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности без потомства. С друге стране, сваки пети мушкарац старости од 50 до 59 година такође нема своју децу.

Највећи број деце рађа се у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару, у којима се рађа више од 1,6 деце у просеку, док најмањи просечан број деце имају становници градских општина Београда – Старог града, Врачара, Савског венца, Звездаре, Новог Београда, Вождовца и Палилуле, као и становници Новог Сада, у којима се у просеку рађа мање од 1,2 детета.

У првих седам месеци рођено 96 беба више него у истом периоду лане

У Србији је у првих седам месеци ове године рођено 34.485 беба, односно свега 96 деце више у односу на исти период 2022. године, говоре најновији подаци РЗС, чији стручњаци истичу да то значи пораст од 0,3 одсто новорођених. Од свих региона Србије, само је у Београду и Шумадији и западној Србији рођено више беба. С друге стране, подаци говоре да је од јануара до августа ове године број умрлих износио 57.328, односно 10.866 особа мање него у истом периоду лане, што представља пад од 15,9 процента. У свим регионима бележи се мања смртност у односу на претходну годину.