Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фасада стогодишњег здања на поправци

Раскошна камена спољашњост зграде бивше Јадранско-подунавске банке биће обновљена за два месеца
Фасада стогодишњег здања на поправци
(Фото Д. Мучибабић)

Попут мреже скеле су обмотале зграду некадашње Јадранско-подунавске банке на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша којој предстоји обнова камене фасаде која ће, како сазнајемо, потрајати два месеца – биће санирани оштећени делови раскошне спољашњости, а њен аутентични изглед очуван у потпуности. Здање у центру престонице припада Задужбини Миодрага Костића који је власник пословног система „МК групе”.

– У другој фази планирана је и обнова унутрашњости зграде, која ће такође бити спроведена уз надзор Завода за заштиту споменика културе. Радове финансира Задужбина Миодрага Костића – каже за наш лист добро упућен избор у реконструкцију овог објекта.

Следеће године, када то здање које се налази у оквиру просторне културно-историјске целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду” која је културно добро, али сама зграда још није заштићена као споменик културе, напуни 100 година постојања на тој локацији, први пут ће променити намену – постаће здање науке.

Зграда је као седиште Јадранско-подунавске банке подигнута 1924. године према пројекту немачког архитекте Аугуста Рајнфелса, а под надзором архитекте Ивана Белића, и све до ове године у њој су биле многе банке. Последња у том низу чија се филијала нашла у том здању била је Костићева АИК банка.

Здање у центру града обликовано је у духу архитектуре академског класицизма, са богатом архитектонском и скулпторалном пластиком на фасадама, са симболичним представама зооморфних и антропоморфних мотива, рад скулптора Лојза Долинара и Томе Росандића. Раскошан и очуван ентеријер пројектован је у модерном стилу ар декоа, говори о моћи тадашње банке и њеном угледу у свету, где је до краја Другог светског рата имала филијале у више од двадесет градова. У унутрашњости овог објекта истичу се, између осталог, кружна шалтер сала са фонтаном за коју је скулптуру Афродите извео вајар Петар Палавичини.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.