Владар опасних илузија

Загледао се г. Додик у мене погледа неокаљаног мишљу и закључио да сам дугогодишњи дежурни промотор западне политике у Србији и региону.

Тврди г. Додик да сам због острашћености изгубио способност реалног просуђивања. Ако је тако, биће да се то давно догодило јер деценијама браним вредности западних демократија. Барем сам конзистентан.

Стицајем околности, таква политика је, макар начелно, промовисана као геостратешко опредељење Србије. Шта сад? Ви од мене г. Додик очекујете да подривам темеље спољне политике своје земље. Да сам политичар, оптужио бих вас за мешање у унутрашње послове друге државе (Србија и Српска су упркос ваших надања, две различите земље).

Уопште ми не смета када писац текста – био то г. Додик или неки његов сарадник – чак четири пута као кључни аргумент користи „промотор”. Па шта? И јесам. То је моје право, као што је ваше право да будете промотор источних вредности. Демократија наспрам аутократије.

Мада ми увек некако дође мука када неко за самог себе каже да је инспиратор-промотор родољубља свог народа. Ако и јесте, нека то неко други каже. Не би деловало тако самохвалисаво. Али, сујета не зна за границе.

Г. Додик, тешко да ћемо се ми сложити. Ви своје меркантилне интелектуалне инспирације црпите из порука са магнета Кремља на свом фрижидеру, ја из уверења. Што не значи да не би били на истој страни уколико направите још један салто мортале. Као ономад кад сте се од дарлинга Запада и противника Радована Караџића претворили у путиновца и политичара који је студентском дому на Палама дао Караџићево име. Радовао бих се таквом новом заокрету. Можете ви то, Милораде.

Но, основно је питање шта је г. Додика навело да опширан текст посвети некоме чији ставови не би требало да буду изненађење? Мени хладна глава каже да је Додик у опасности, а што је то тако може да захвали само себи. И домаћим и страним саветницима.

Користи г. Додик моје „писаније” да би се ини пут разрачунао са Уставним судом и постојећим „грађанином” а непостојећим високим представником Кристијаном Шмитом. Заборавља да је Шмит прихваћен када је прихваћен и његов први извештај у УН.

Да подсетим г. Додика на нешто на што му изгледа његови саветници, посебно не они из београдског славског круга, не говоре. Тиче се Уставног суда који је, колико сам упознат, Дејтонским споразумом дефинисан као наднационално тело и не подлеже правилима о конститутивним народима. Тај суд је гарант да нема преговарања – дисциплине која је по Босну погубна. Тако се уместо правне државе добила држава права.

Уколико г. Додик настави да инсистира на избацивању страних судија из Уставног суда и захтева да он поставља своје судије, бошњачки или хрватски члан Председништва БиХ могу да се обрате Савету за имплементацију мира, да кажу да је Додик обеснажио Дејтонски споразум.

Постоји клаузула у том документу у којој пише да уколико једна страна наруши оквирни споразум о миру и његове анексе, онда се Дејтон аутоматски поништава а правни статус БиХ враћа у статус кво анте споразума са важећим признавањем БиХ. РС фактички престаје да постоји.

Зар то није рушење РС у коју се њен председник толико куне? Да му неко није увалио политику? Ваљда су зато Додику реална просуђивања оно од чега би да побегне, да се сакрије под нечији шињел: Путина, Орбана, Милановића, Вучића... Баш је запео да као сопствени промотор прогура своју истину, па шта буде.

Не бих ја сеирио ако одете пет година у затвор. Свеједно ми је. Само ме нервира када упорно покушавате да напад на вас представите као напад на Српску, па и читав српски свет. Ви сте мета г. Додик. Сналазите се ви у улози лидера антиколонијалног отпора како знате и умете. И за то ме баш брига.

Ко ће бити жртва „владавине илузија” тек ћемо видети. Ја се више не кладим на грмаља из Лакташа чија се толеранција тражи микроскопом, чија је бахатост охола а примитивизам саблажњава.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa