Vladar opasnih iluzija

Zagledao se g. Dodik u mene pogleda neokaljanog mišlju i zaključio da sam dugogodišnji dežurni promotor zapadne politike u Srbiji i regionu.

Tvrdi g. Dodik da sam zbog ostrašćenosti izgubio sposobnost realnog prosuđivanja. Ako je tako, biće da se to davno dogodilo jer decenijama branim vrednosti zapadnih demokratija. Barem sam konzistentan.

Sticajem okolnosti, takva politika je, makar načelno, promovisana kao geostrateško opredeljenje Srbije. Šta sad? Vi od mene g. Dodik očekujete da podrivam temelje spoljne politike svoje zemlje. Da sam političar, optužio bih vas za mešanje u unutrašnje poslove druge države (Srbija i Srpska su uprkos vaših nadanja, dve različite zemlje).

Uopšte mi ne smeta kada pisac teksta – bio to g. Dodik ili neki njegov saradnik – čak četiri puta kao ključni argument koristi „promotor”. Pa šta? I jesam. To je moje pravo, kao što je vaše pravo da budete promotor istočnih vrednosti. Demokratija naspram autokratije.

Mada mi uvek nekako dođe muka kada neko za samog sebe kaže da je inspirator-promotor rodoljublja svog naroda. Ako i jeste, neka to neko drugi kaže. Ne bi delovalo tako samohvalisavo. Ali, sujeta ne zna za granice.

G. Dodik, teško da ćemo se mi složiti. Vi svoje merkantilne intelektualne inspiracije crpite iz poruka sa magneta Kremlja na svom frižideru, ja iz uverenja. Što ne znači da ne bi bili na istoj strani ukoliko napravite još jedan salto mortale. Kao onomad kad ste se od darlinga Zapada i protivnika Radovana Karadžića pretvorili u putinovca i političara koji je studentskom domu na Palama dao Karadžićevo ime. Radovao bih se takvom novom zaokretu. Možete vi to, Milorade.

No, osnovno je pitanje šta je g. Dodika navelo da opširan tekst posveti nekome čiji stavovi ne bi trebalo da budu iznenađenje? Meni hladna glava kaže da je Dodik u opasnosti, a što je to tako može da zahvali samo sebi. I domaćim i stranim savetnicima.

Koristi g. Dodik moje „pisanije” da bi se ini put razračunao sa Ustavnim sudom i postojećim „građaninom” a nepostojećim visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom. Zaboravlja da je Šmit prihvaćen kada je prihvaćen i njegov prvi izveštaj u UN.

Da podsetim g. Dodika na nešto na što mu izgleda njegovi savetnici, posebno ne oni iz beogradskog slavskog kruga, ne govore. Tiče se Ustavnog suda koji je, koliko sam upoznat, Dejtonskim sporazumom definisan kao nadnacionalno telo i ne podleže pravilima o konstitutivnim narodima. Taj sud je garant da nema pregovaranja – discipline koja je po Bosnu pogubna. Tako se umesto pravne države dobila država prava.

Ukoliko g. Dodik nastavi da insistira na izbacivanju stranih sudija iz Ustavnog suda i zahteva da on postavlja svoje sudije, bošnjački ili hrvatski član Predsedništva BiH mogu da se obrate Savetu za implementaciju mira, da kažu da je Dodik obesnažio Dejtonski sporazum.

Postoji klauzula u tom dokumentu u kojoj piše da ukoliko jedna strana naruši okvirni sporazum o miru i njegove anekse, onda se Dejton automatski poništava a pravni status BiH vraća u status kvo ante sporazuma sa važećim priznavanjem BiH. RS faktički prestaje da postoji.

Zar to nije rušenje RS u koju se njen predsednik toliko kune? Da mu neko nije uvalio politiku? Valjda su zato Dodiku realna prosuđivanja ono od čega bi da pobegne, da se sakrije pod nečiji šinjel: Putina, Orbana, Milanovića, Vučića... Baš je zapeo da kao sopstveni promotor progura svoju istinu, pa šta bude.

Ne bih ja seirio ako odete pet godina u zatvor. Svejedno mi je. Samo me nervira kada uporno pokušavate da napad na vas predstavite kao napad na Srpsku, pa i čitav srpski svet. Vi ste meta g. Dodik. Snalazite se vi u ulozi lidera antikolonijalnog otpora kako znate i umete. I za to me baš briga.

Ko će biti žrtva „vladavine iluzija” tek ćemo videti. Ja se više ne kladim na grmalja iz Laktaša čija se tolerancija traži mikroskopom, čija je bahatost ohola a primitivizam sablažnjava.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista