Васпитавање паса

Васпитан пас је задовољство, а неваспитан велики проблем, па су и власници све више заинтересовани да своје љубимце науче лепом понашању, да ли сами или уз помоћ дресера.

„Васпитачи” четвороножаца кажу да су власници све свеснији да пса треба васпитавати и обучити, па се све чешће јављају чим узму новог пса. Још док је штене, с њим се мора радити и правилно га усмерити, а после ће све бити лакше. Чак и кад се закасни, и штене напуни шест месеци и стекне лоше навике, још се, уз мало више труда, мане могу исправити.

Раније су се инструкторима јављали углавном власници који су већ имали проблем са социјализацијом и васпитањем свог љубимца, па су просто били приморани да потраже помоћ. У последње време, како кажу наши саговорници, све је више власника који су набавили пса или тек намеравају да га набаве и интересују се за обуку. Они желе да га правилно васпитају или чак да се баве активно радом, спортском обуком, да направе себи веће задовољство тако што ће уз пса добити рекреацију, дружење, путовања и све оно што практично подразумева спортска и радна кинологија.

Псећа интелигенција разликује се од људске, али и пси могу да конкретно промишљају, повезују аналогијом, предвиђају, баве се прикривањем када знају да нешто није дозвољено, знају за шалу... Зато је и обука паса права наука, вештина и изазов за оне који се тиме стручно баве, али и за власнике.

– У доба када је интернет препун информација о тренирању паса, лако је залутати у мору података и приступа. Кључ успеха је у индивидуалном приступу. Сваки пас је јединствен, са својим карактеристикама и потребама. Настојимо да разумемо сваког пса и власника како бисмо креирали прилагођени план обуке и едукације. На тај начин успостављамо чвршћу везу између власника и пса, стварајући хармоничан однос пун поверења и разумевања – каже Никола Урошевић, који се бави обуком паса.

Питање дресуре и васпитања, додаје наш саговорник, често се поставља као избор између две опције. Међутим, обе компоненте неопходне су у обуци. Обука учи пса командама и вештинама, док васпитање поставља границе и учи пса како да се понаша у различитим ситуацијама. Оба аспекта су од суштинског значаја за стварање послушног и друштвеног пса.

Да ли је могуће променити стечене негативне навике паса?

– Ово питање често мучи власнике који се суочавају с проблематичним понашањем свог љубимца. Одговор зависи од старости пса. Уколико је пас млађи од шест месеци, постоји већа флексибилност у промени навика. Међутим, са старијим псима треба се суочити с рутинама које су се учврстиле током времена. У таквим ситуацијама неопходно је стрпљење, доследност и упорност власника, па се и старији пси могу успешно усмерити ка позитивним променама.

Јер, многи ће рећи да заправо обука паса траје цео живот, никад није касно за нове ствари које ће пас научити, уколико је постављена у детињству добра основа. Срећан пас – срећна породица, а може и обрнуто.

У пансиону сами или у друштву

Лето је време када се пси остављају на чување члановима породице, рођацима, комшијама, али и смештају у пансионе где бораве с осталим псима. Интересовало нас је како толико разних раса, различитих по карактеру, величини, од најмањих до огромних, дружељубивих и оних који реже, сачувати на једном месту.

– Псе који се превише боје треба изоловати. Они би требало да спавају у посебном боксу или просторији, зависно од расположивог места и њихових навика од куће. Агресивне псе, ако степен агресивности није велик, требало би што је могуће више укључити у нормалне активности и исправити то негативно понашање. Ако су много агресивни, једино решење је да буду сами – каже дресер Милош Јевић.

Правило је и да се велики и средњи пси пуштају заједно, а мали посебно. Јер, чак и ако су социјализовани, може доћи до повреде у игри због разлике у тежини.

Темперамент битнији од изгледа

Власници треба пса да бирају најпре по темпераменту и карактеру, а онда према изгледу. Треба се распитати и о карактеристикама расе, чак и ако је мешанац, треба проценити којим је расама сличан да бисте знали шта од њега може да се очекује у смислу понашања, начина прихватања обуке и васпитања. Треба прочитати или потражити савет у некој од школа или клубова, али би требало задржати критички став и према ономе што се прочита на интернету. Да би обука била успешна, пас мора, поред наравно осећаја да је вољен и заштићен, имати социјализацију и кућно васпитање и то ниједан дресер нити обука не могу надоместити. То се не купује плаћањем часова, него савесним односом према том члану породице, кажу дресери.