Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
С РАЗНИХ МЕРИДИЈАНА

Цветање алги на глечеру у Сибиру

Лед постао ружичаст, још један доказ промене климе
Цветање алги на глечеру у Сибиру
(Фото Принтскрин)

Научници с Томског државног универзитета, у западном Сибиру, на планини Горњи Алтај открили су масовно цветање алги. Због њих је лед постао ружичаст, готово „крваве” боје. Ова појава може да доведе до убрзања топљења глечера, јер се рефлективност његове површине смањује.

Овако масовно цветање алги није забележено у протеклој деценији. Стручњаци наводе да је реч о снежној хламидомонаси – зеленој алги која опстаје на ниским температурама. Ипак, шеф лабораторије за глациоклиматологију Геолошко-географског факултета Александар Jeрофејев не може да каже шта је довело до ове појаве на глечеру Водопадни. Разлог је вероватно велика количина снега која је на Златним планинама Алтаја остала до периода цветања алги, а после најснежније зиме у последњих 30 година. Све до јула снег се на глечерима није топио.

Научници са Томског државног универзитета (Фото: Прес служба ТСУ)

Промена боје леда је опасна за глечер, јер доводи до смањења његове рефлексивности (албедо), која штити површину од претераног загревања. Обиље розе боје смањује рефлексивност површине глечера, која више није бела. Лед јаче упија топлоту и брже се топи, што изазива даље бујање алги. Најпознатије место где се појављује такав ружичасти лед је Гренланд, а регистрован је и у Алпима.

Актру Горњи Алтај (Фото картинкин.нет)

Глечери Актру, који се налазе на планинама Алтаја, на самој граници Сибира и централне Азије, на месту где се сусрећу Русија, Монголија, Кина и Казахстан изгубили су више од четвртине своје масе у последњих 60 година.

Разумевање процеса који се дешавају с глечерима омогућиће боље разумевање промена у океанима, у температури воде, концентрацији соли у морима.

Ове глечере научници помно прате од 1957. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.